Vračanski Balkan
6/01/2018zanimljivo mesto za odmor |
Vračanski Balkan se nalazi na severozapadu Bugarske, i najveći grad ove oblasti je Vrača, koji je od ove staze udaljen nekih 1,5km. Kombinacija stena i brze vode, dovela je do toga da se na ovom području formira mnogo vodopada, čak 170…Na eko stazi ćete ih videti zaista dosta..
Naši ljudi inače potcenjuju prirodu susednih nam zemalja, a ja sam Bugarskom prirodom baš oduševljena. Za razliku od nas, oni svoju prirodu čuvaju, retko gde možeš da vidiš smeće, a ako ne znate kako izgleda naša priroda, idite do prve livade van svojeg grada...kladim se da je puna otpada...sve što ljudima ne treba nalazi se na njoj..i svim ostalim u našoj zemlji, nažalost...
Vrhunac ove staze je vodopad Borov kamak (Боров камък), 63 metra visok slap niz potpuno vertikalne kamene zidove. Staza vodi ispod njega, a da bi je prošli morate da navučete kabanicu (voda je vrlo hladna, ako ne nosite kabanicu, zažalićete...zamislite tuširanje veooooma hladnom vodooom) ….Na vrhu staze nalazi se mostić koji je sagrađen uz liticu niz koju se sliva vodopad. Prizor me je podestio na onu čuvenu sliku iz Norveške kada se planinari slikaju na visećoj steni između dve litice....ovde se nalaziš na drvenom mostiću koji je oslonjen između dva stene, ispod tebe taj potočić se strmoglavljuje niz stenu prema provaliji, pretvarajući se u prekrasan vodopad.....
vodopad Borov kamak |
Idemo dalje kroz šumu prepunu sremuša...nažalost, procvetao je , pa više nije za jelo, inače bih rado nabrala malo, jer ga obožavam...
Stižemo do planinarskog doma, preko puta kojeg se nalazi velika farma mleka..mali odmor i spremni smo da nastavimo dalje, put vrha.
Široka brda posuta divljim zumbulima mirno spavaju ispod vazdušastih oblaka.Oblaci menjaju svoju boju ka sivoj, bilo bi bolje da požurimo, inače ćemo dobiti još jedno kupanje...Njihova senka se naslanja na brda, formirajući zanimljivu igru svetlo- tamnog.Okolina me pomalo podseća na pasove Durmitora (vidi ovde), na mestima se gde se slojevite formacije naziru ispod trave..Penjemo se na vrh Beglička mogila, i odatle jurimo ka domu, da izbegnemo nevreme. Uzput prolazimo pored jezerceta, koje kad se gleda sa vrha deluje zanosno...bliži pogled otkriva da se zapravo radi o povećoj bari, ali fotogeničnoj :)
kućica ispred ulaza |
freska Isusa Hrista na zidu pećine |
pećina Božje oči |
pećina Božje oči |
1 коментара
Sjajno, to je tekst koji smo čekali. Fotke su odlične, definitivno ste imali mnogo lepše vreme nego mi prošle godine. :)
ОдговориИзбришиSamo jedna mala ispravka - vrh se zove Beglička mogila. "Mogila" na bugarskom znači jednostavno "brdo", a na Vračanskom Balkanu ima više vrhova koji u svom imenu imaju tu odrednicu. No, za uživanje u ovom izveštaju to i nije toliko bitno.
Pozdrav!
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.