Bonifacio, Korzika
9/19/2018
Na Korziku smo došli trajektom, sa Sardinije.
Zamislite da se nalazite u prelepom gradu koji je sagrađen na liticama. Zadnje kuće maltene vise nad morem. A ulice su uske i strme toliko da se dobro zadišete dok se ne popnete do vrha. A na vrhu se nalazi groblje, i to pomorsko, a pogled se odatle širi prema gradu na stenama…Vreme kao da je stalo..da nema ovoliko turista koji se roje ulicama, mogla bih da zamislim kako magarci natovareni robom lenjo hodaju uz povike svojih gazda. Ljudi pričaju na nekoj mešavini italijanskog i francuskog jezika i piju pivo od kestena a deca se slade dudinjama…
Nisam ništa od ovog izmaštala, sve je to postojalo na ovom lepom ostrvu, ima ga i sada, ali u nešto manjoj meri. Dobro, magaraca nema, ali sve ostalo je tu!
Najslavnija ličnost ostrva i onaj na koga prvo pomislite kad kažete Korzika, jeste Napoleon Bonaparta, mada se on ovog lepog kutka na zemlji odrekao još za života, otišao je kao mladić, i njegova povređena sujeta nije mu dozvolila da se ikada ovde vrati. Rođen je na Korzici, tačnije u gradu Ajačio, završio vojne škole i ovde se vratio da se bori za nezivisnost ostrva. Kada su ga sunarodnici izdali Englezima, i kada je preživeo prvi poraz u svojoj prvoj bici, otišao je i više se nije osvrtao. Mnoge države je pripojio Francuskoj ali je Korzika ostala u rukama Engleza.
Inače, sama Korzika imala je burnu istoriju, koja se danas prvenstveno ogleda u njenoj hrani, arhitekturi i običajima.
Prošlost ovog mediteranskog ostrva kojim su vladali Rimljani, Italijani, a potom Francuzi, je ostavila na ostrvu neverovatno lepe tragove. Pogotovo kada je arhitektura u pitanju. Ostrvo divne arhitekture često je bilo zbog svoje strateške važnosti u Sredozemlju na meti oružanih sukoba Francuske i Italije.
Grad država Đenova je dominirao Korzikom vekovima, dok nije 1768. ustupio ostrvo Francuskoj. I tako ono što je vekovima bilo italijansko, posta francusko. A stanovnici posataše Francuzi. Zamislite da vam neko odjednom kaže, ne, više niste građanin vaše države, sad ste neko drugi, a da se pritom ni milimetar niste pomakli s mesta. Kakva bi zbrka nastala. Iz svega ovoga formirala se karakteristčna kultura, ali i jezik koji ima dosta elemenata italijanskog.
Na Korzici vam treba i apetit i novac. Apetit, da bi probali sve one ukusne specijalitete koje Korzika nudi, a novac, da biste mogli da ih platite, pošto cene nisu male.
Teletina, jagnjetina, divlja svinja, riba ali i nezaobilazno vino ili pivo. Nekada u prošlosti, Korzikanci su morali da imaju u svom domaćinstvu stabla kestenova, duda, lozu i masline. Od kestonova prave poslastici, ali ga i dodaju u pivo. Ne propustite da probate Pjetru, njihovo tradicionalno pivo u kome se istina, ne može osetiti kestena, ali je intenzivnijeg ukusa, i gorče od piva koje sam do sada probala.
Imaju dosta koza pa su poznati i po kozjim sirevima, a poslastice od kestena su nezaobilazne. Uz sve to ide korzikanski muskat, pa je uživanje nezaobilazno.
Morate obavezno probati: brocciu(sir slican ricotta siru), tomme de brebis (ovčiji sir), tomee de chevre (kozji sir) kao i fromage piquant(pikantni sir veoma jakog ukusa).
Korzika ima jako mnogo planinskih vrhova iznad dve hiljade metara, preciznije pedeset, pa ako ste planinar, mislim da ćete ovde uživati.
Sam Bonifacio sastoji se od dva dela, nižeg u kojem je smeštena luka, I gornjeg grada, koji sada visi na litici i prava je atrakcija za turiste. Naime grad i njegovo utvrđenje nekada su bili udaljeni od litica, ali je nemirno more potkopalo stene i utvrđenje i kuće se nađoše na samoj ivici. Zasada stoje, ali nadajmo se da neće biti nekog ozbiljnijeg zemljotesa.
U starom gradu, uživaćete u spletu uskih ulica i građevinama koje su ostale iste kao pre više vekova, čak im je i tavanica od drvenih greda. Na vrhu starog grada su Stepenice aragonskog kralja koje se spuštaju prema moru. Po legendi aragonski je kralj naredio vojnicima da iskopaju stepenice u steni, ne bi li osvojio grad. Da bi se njima spustili do mora, moraćete da platite oko 4e. S obzirom da smo se do Neptunove pećine spuštali sličnim stepenicama, ovo zadovoljstvo nismo sebi priuštili, pogotovu što je bilo jako vruće.
U središtu starog grada nalazi se bonifacijska crkva, podignuta nad velikim podzemnim rezervoarom. Vodu su sakupljali s krovova obližnjih kuća za slučaj dugotrajne opsade grada. Još su među kućama vidljivi mostići kojima se voda dovodila do rezervoara.
Idući dalje od grada, nailazimo na napuštene kasarne u kojima je nakada boravila vojska koja čuvala grad. Moćne građevine, sada su napuštene, i planira se da se pretvore u hotele.
Idući još malo dolazite do kraja litice i na tom delu smešteno je vojničko groblje. Posmatraču koji dolazi neobavešten, kućice mogu zaličiti na apartmane na moru, smeštene u pravilne ulice i ukrašene različitim stilovima i bojama. Ovde su sahranjivali vojnike, pošto je zbog stena bilo onemogućeno zakopavanje u zemlju.
U donjem delu grada smeštena je luka. I u prošlosti se tu nalazila, a brodovi su kroz zaliv koji zalazi u kopno dužinom od 2km dolazili unutar luke. Sam ulaz u zaliv bio je zašićen lancima i topovima. Luka me je podsetila na Pozitano. Mondensko mesto, puno skupocenih jahti, a uz luku mnoštvo skupocenih radnji i restorana. Odavde možete uplatiti i vožnju oko Bonifacia, obilazak pećina u blizini i sl.
Probali smo njihove tradicionalne kolačiće sa kestenom. Moram da priznam da nisam bila previše oduševljena, liče na čajne kolutiće. Verujem da su oni napravljeni u korzikanskom domu mnogo, mnogo bolji od ovih za turiste.
Najviše mi se svideo sam grad, njegov položaj i slika koju stvara sa stenama ispod sebe, malo manje donji deo koji odiše luksuzom. U svakom slučaju, mesto vredno obilaska.
Nisam ništa od ovog izmaštala, sve je to postojalo na ovom lepom ostrvu, ima ga i sada, ali u nešto manjoj meri. Dobro, magaraca nema, ali sve ostalo je tu!
Prošlost ovog mediteranskog ostrva kojim su vladali Rimljani, Italijani, a potom Francuzi, je ostavila na ostrvu neverovatno lepe tragove. Pogotovo kada je arhitektura u pitanju. Ostrvo divne arhitekture često je bilo zbog svoje strateške važnosti u Sredozemlju na meti oružanih sukoba Francuske i Italije.
Na Korzici vam treba i apetit i novac. Apetit, da bi probali sve one ukusne specijalitete koje Korzika nudi, a novac, da biste mogli da ih platite, pošto cene nisu male.
Teletina, jagnjetina, divlja svinja, riba ali i nezaobilazno vino ili pivo. Nekada u prošlosti, Korzikanci su morali da imaju u svom domaćinstvu stabla kestenova, duda, lozu i masline. Od kestonova prave poslastici, ali ga i dodaju u pivo. Ne propustite da probate Pjetru, njihovo tradicionalno pivo u kome se istina, ne može osetiti kestena, ali je intenzivnijeg ukusa, i gorče od piva koje sam do sada probala.
Imaju dosta koza pa su poznati i po kozjim sirevima, a poslastice od kestena su nezaobilazne. Uz sve to ide korzikanski muskat, pa je uživanje nezaobilazno.
Morate obavezno probati: brocciu(sir slican ricotta siru), tomme de brebis (ovčiji sir), tomee de chevre (kozji sir) kao i fromage piquant(pikantni sir veoma jakog ukusa).
Korzika ima jako mnogo planinskih vrhova iznad dve hiljade metara, preciznije pedeset, pa ako ste planinar, mislim da ćete ovde uživati.
Sam Bonifacio sastoji se od dva dela, nižeg u kojem je smeštena luka, I gornjeg grada, koji sada visi na litici i prava je atrakcija za turiste. Naime grad i njegovo utvrđenje nekada su bili udaljeni od litica, ali je nemirno more potkopalo stene i utvrđenje i kuće se nađoše na samoj ivici. Zasada stoje, ali nadajmo se da neće biti nekog ozbiljnijeg zemljotesa.
Bonifacio, Korzika stari grad |
Korzika, stari grad Bonifacio |
Stepenice aragonskog kralja |
U središtu starog grada nalazi se bonifacijska crkva, podignuta nad velikim podzemnim rezervoarom. Vodu su sakupljali s krovova obližnjih kuća za slučaj dugotrajne opsade grada. Još su među kućama vidljivi mostići kojima se voda dovodila do rezervoara.
Idući dalje od grada, nailazimo na napuštene kasarne u kojima je nakada boravila vojska koja čuvala grad. Moćne građevine, sada su napuštene, i planira se da se pretvore u hotele.
Idući još malo dolazite do kraja litice i na tom delu smešteno je vojničko groblje. Posmatraču koji dolazi neobavešten, kućice mogu zaličiti na apartmane na moru, smeštene u pravilne ulice i ukrašene različitim stilovima i bojama. Ovde su sahranjivali vojnike, pošto je zbog stena bilo onemogućeno zakopavanje u zemlju.
Bonifacio, Korzika -vojničko groblje |
Bonifacio, Korzika -luka |
Bonifacio, Korzika -put ka donjem delu grada |
Bonifacio, Korzika -donji deo grada |
Najviše mi se svideo sam grad, njegov položaj i slika koju stvara sa stenama ispod sebe, malo manje donji deo koji odiše luksuzom. U svakom slučaju, mesto vredno obilaska.
0 коментара
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.