Ouzud vodopadi

12/11/2019

Najlepši i najviši vodopadi Severne Afrike su nas iznenadili. Ko još očekuje ovoliko vode u Africi?


Dosežu visinu od 110m. Nalaze se u području Srednjeg Atlasa, te smo mogli da osetimo malo divljine i vidimo drugačije pejzaže od onih koje smo da sada obilazili.


Gusti maslinjaci obeležavaju ovu oblast. Nju naseljavaju autohtona berberska plemena planine Atlas.
Berbere smo sreli u Tunisu, tamo su me zadivili svojim plavim očima, kao kontrast tamnoj boji kože. Berberi u Maroku su drugačiji.Imaju svetliju boju kože u odnosu na Arape, ne retko crvenu ili smeđu kosu, ali možete videti i one veoma tamnopute.
Oni su zapravo starosedeoci Severne Afrike i njihova plemena su gotovo uvek bila slobodna. Sebe nazivaju Amazirima (slobodnim ljudima). Ime Berberi, potiče od reči varvari i dobili su je od Rimljana. Imali su svoja verovanja, sve dok negde u trinaestom veku nisu primili islam. Ali su i dalje ostali slobodni.
Lokalni vodič je Berber. Priča nam o svojim običajima.
Nekada su žene tetovirale lica. Pošto devojku za udaju nisi mogao da izabereš drugačije no da je vidiš i ako ti se svidi i zaprosiš je, da bi znao da li slobodna i kom plemenu pripada,morao si da gledaš u tetovaže.
A za Amazigh žene, tetovaže nisu bile toliko ukrašavanje koliko duboko sveta navika, obred odrastanja kroz koje su morale proći sve žene i devojke. Čarolija protiv zlih sila. Bio je to način da neko pokaže gde pripada, da komunicira, da se predstavlja. 
Čemu su služile tetovaže:
-da pokažete pripadnost svom plemenu, kao što se danas tetoviraju članovi bande. 
-da biste se zaštitili od urokljivog oka
-da biste se zaštitili od zlih sila i sebi doneli uspeh i dobro bogatstvo (baraka).
-da izrazite određeno gledište ili osećaj.
-da simbolizuju plodnost i lepotu (tetovaže devojke često stavljaju u pubertetu, neposredno pre braka).
-da bi zaštitili žene i sprečili zle duhove da uđu u žensko telo, samim tim se tetovaže postavljaju blizu otvora za telo (usta, uši, nos, i blizu drugih otvora, da ih ne pominjemo ovde)
-da predstavljaju žensku seksualnost.
slike sa neta

Berberi su prastanovnici područja, ne samo Tunisa, nego i cele severne Afrike. Znači, od Libije, pa sve do Maroka - Berberi su najstariji stanovnici. Postoji puno hipoteza, odakle su došli Berberi. Pre 4.000 ili 5.000 godina doselili su se na ovo tlo. Vodeći svoje ovce, deve, krave - neki kažu da su došli iz Jemena, Saudijske Arabije. Čak ima jedna hipoteza, da su došli iz Engleske! Berberi su prvenstveno tražili plodno tlo. Kroz vekove,  osvajači su ih odgurnuli i bacili u planine. Tako, danas Berbera ima u Maroku, u planinama Atlasa i Rifa. Tek, je pre 15-tak godina marokanski kralj Hasan II priznao da ima 60% Berbera u Maroku. I tada je prvi put priznata njihova kultura. Sada se u školama njihova deca uče da pišu na berberskom i izučavaju svoju kulturu i običaje. Čak i na  TV-u postoji kanal na berberskom jeziku. 
Došli smo u malo naselje Ouzud. Put nas vodi pored vodopada koje prvo sagledavamo odozgo. Da bi se spustili do podnožja, moramo da prođemo kroz maslinjake. Velika stabla se navodnjavaju vodom iz kanala. To je voda koja se zapravo dovodi iz reke koja se sliva u vodopade.... Maslinjaci ne pripadaju samo jednom čoveku. Svaki seljanin ima drvo ili dva. Ona su izmešana (jedan čovek ne mora da poseduje više maslina u nizu, već one mogu da budu razbacane).
Kada se masline beru (negde u novembru) čeka se da svi vlasnici drveća budu u mogućnosti da izađu u berbu. Svi učestvuju u berbi, a plodovi se dele zavisno od toga koliko maslina poseduješ. Jedno veliko stablo košta oko 1000e.
Nedaleko odatle videsmo ženu koja je prala ćebe u limenoj kadici,pored potoka, gazeći ga nogama. Vodič nam je objasnio da ona ima mašinu, ali da smatra da se ćebe ipak bolje opere na ovaj način. Nije nam dozvolila da je slikamo. Retko koji Maronac voli da se slika. Ako pristane, zasigurno će vam tražiti i novac za to. Smatraju da se turisti bogate na račun njihovih slika i ne žele da oni budu na njima.
Videli smo i staru kuću u kojoj žive Berberi. Sve generacije porodice na jednom mestu, kao što se i kod nas živelo. Skromna kuća, ali njima više od toga ne treba. Nemaju velike zahteve i zadovoljni su da imaju jelo i krov nad glavom.
Vodič nam pokazuje ovcu. Kaže da svoje ovce oni ne jedu, s obzirom da se oni srode sa njima....oni ih prodaju komšijama, a od njih kupe njihovu životinju, pa nju kolju i jedu.....

Na putu do vodopada prilaze nam majmuni. To su divlji majmuni, nenaviknuti da ih ljudi dodiruju....vodič nas upozorava da ih nipošto ne diramo ukoliko nam slučajno skoče na rame ili glavu...pomeriće sa kad ne budu dobili hranu.....tu su i prodavci hrane koju majmuni jedu...ukloliko želite da ih nahranite i slikate se sa njima, kupite hrani i pružite im. Samo će se primaći da je uzmu.

Konačno stižemo do podnožja vodopada. Ogromna količina vode obrušava se uz buku......čekamo da nas čamci povezu do samih vodopada...biće malo kupanja, ali to nam ne pada teško....






I na kraju jedemo lokalne specijalitete koje nam spremaju Berberi. Ja naravno,opet jedem tažin. Ovde ga spremaju na vatri, gde se dugo krčka u glinenim posudama.
Polazimo. Pored nas promiču obrisi Atlasa.
Vraćamo se za Marakeš bogatiji jednim novim iskustvom.
planina Atlas


You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email