Prvo jutro žurimo da vidimo odakle je grad krenuo da se razvija, njegov nukleus gde se stvorila misao o novom, modernom Dubaiu. 50-tih godina prošlog veka ovo je bilo malo naselje u pustinji, sastavljeno od par plemena okupljenih u oazama oko vode, a sada je ogroman grad u kome se nikuda ne ide peške.
Prva stanica
je Al Fahidi sa Bur Dubai strane.
Tragovi modernog Dubaija vode poreklo iz 1830-te godine. Kvart se nekada nazivao Bastakija po trgovcima iz Irana koje su naselje stvorili.Oni su došli iz grada Bastaka, privučeni besplatnom zemljom i mogućnošću razvoja trgovine. 2012. staro naselje na obali Persijskog zaliva dobija ime Al Fahidi.
Ulazimo u svet koji je nekad postojao. Interesantno je da je područje bilo veće, ali su jedan deo porušili. Taman kad su se spremali da sruše i ovaj u posetu im je došao kralj Čarls. Zadivljen lepotom očuvanih kuća, dao je stanovnicima Dubaija ideju da kuće sačuvaju i iskoriste ih za turiste. U njih su uselili radnje, galerije, restorane i gest house.
Šetnja kreće od stare čajdžinice gde se služe tipična arapska jela i pića. Probali smo arapsku kafu i arapski čaj. Konobar nam je doneo veliki bokal pun tekućine za koju nismo mogli da odgonetnemo šta je...ne liči ni na čaj ni na kafu...Uz to smo dobili tanjir urmi i neku pastu od susama..Servirane su nam čaše za čaj i kafu, pa se sad ti snađi šta ćeš da sipaš u njih...Posle desetak min dobili smo i drugi bokal i objašnjenje..prva je bila kafa, mnogo drugačija od one na koju smo mi navikli, sa kardamonom..u nju se dodaje pasta od susama, za lepši ukus....drugi bokal bio je ispunjen arapskim čajem-crnim čajem sa mlekom i kardamonom...izgleda da im je ovo omiljeni začin...
Zađosmo među uske prave ulice. Svuda okolo kuće od zemlje i drveta.....ravni krovovi kuća ..prizemlje i sprat uglavnom...na spratu sem odaja i velika terasa za odmaranje...za porodična okupljanja koriste unutrašnja dvorišta.Ono što je najkarakterističnije za ove kuće su kule vetrova.Dovitljivost tadašnjih neimara ovde je došla do izražaja...Kule vetrova su kvadratnog ili pravougaonog oblika i građene su iznad glavne prostorije u kući. Između uglova kule podizani su zidovi u obliku krsta.Oni su formirali četiri trougla koji su hvatali strujanja vazduha i usmeravali ih ka unutrašnjosti kuće. U vreme toplih letnjih noći, porodice su noćivale upravo ispred kule vetrova. Zavisno od bogatstva, Arapi su više ili manje ukrašavali kule da budu vidljive sa mora ..
 |
| na krovu jedne od kuća |
U jednom od dvorište videsmo sokola-pticu koja je simbol ove zemlje.
Iznad krovova kuća jako je uočljiv minaret i turbe Divan džamije. Nije dopušteno da oni koji nisu muslimani uđu unutar džamije, ali sasvim je dovoljno videti je i spolja.
 |
| detalj Divan džamije |
 |
| pročelje jedne od kuća |
 |
| soko |
 |
| kule vetrova gledane odozdo |
 |
| panorama starog Dubaia |
 |
| kula vetrova |
 |
| stara vrata kao ostatak jednog od zanata kojim su se bavili |
 |
| novi-stari Dubai, pogledajte velike fotografije na zidu |
 |
| jedna od prodavnica u starom gradu |
 |
| Muzej kafe |
Sve što vas zanima o istoriji i postanku ove mlade države saznaćete tokom posete Muzeju Dubaija. Videćete kuće prvih starosedelaca izgrađene pre 150 godina, a mesto gde se danas nalazi Dubai nekada je bila samo pustinja, dok su bogatiji trgovci iz Irana naseljavali samo jedan mali deo današnjeg grada. Život pre pronalaska nafte (1969) odvijao se jednostavno, beduini su živeli u pustinji, i prevozili se na kamilama, a drugi lokalci bliže Persijskom zalivu i moru skromno su živeli od vađenja prirodnog bisera. Kada je 1921. u Japanu napravljen prvi veštački biser, čitava i onako malena industrija sasvim je uništena. Prirodne bisere nekada su kupovali Englezi i Indijci, a danas UAE najviše posećuju Kinezi i bogati Vijetnamci koji ostavljaju mnogo novca upravo u juvelirnicama kupujući 24-karatno zlato i uživajući u luksuzu kakav se ne može pronaći nigde drugde na svetu. Jer ovde ništa nije obično, pa tako ni luksuz!
 |
| Al Fahidi tvrđava |
 |
| tekstilni suk |
 |
| abaje-nošnje arapskih žena |
Kada prođete tekstilni suk dolazite do pristaništa. Drveni brodovi koji su me podsetili na Istambul i Bosfor, čekaju pored dokova da vas prevezu na drugu obalu. Sedeći pored kanala možete da udahnete miris ne tako davne prošlosti Dubaia.
Kad izađete iz suka, nekih 50m od pristaništa abri, nalazi se Iranska džamija sa tradicionalnim plavim pločicama na fasadi. Zaista je interesantno videti je.
Suk začina nije teško naći. Tačnije, namirisaćete ga iz daleka. Opojni mirisi kardamona, cimeta, limun trave , karanfilčića i suvog voća šire se i van granica suka. Prodavci su srdačni i pomalo napadni. A kako bi inače prodali svoju robu. Vuku vas, objašnjavaju, zovu da uđete unutar radnje. Sve mi je ovo, pošto sam bila već prilično umorna, bilo naporno, ali suk ne treba nikako preskočiti.
Zlatni suk je naizgled skromna pijaca, sa malim radnjama. Ali izlozi tih radnji toliko su natrpani zlatom, da je to skroz neverovatno. Dubai ima najveću trgovinu zlata u Evropi. Lanci dovoljni da se jedna žena obuče u njih, pošto imaju dim. jedne prosečne haljine za Evropljanku, teže sigurno i po pedesetak kilograma. Još kad na to dodaš narukvice i minđuše, dobijaš zlato u mojoj težini. Upravo tako se daruju muslimanske devojke kada ih mladoženja prosi.
Država se strogim propisima pobrinula se da su mogućnosti
za prevaru minimalne, tako da ne treba da brinete o kvalitetu proizvoda. Sa
druge strane, cenkanje je uobičajeno, pa je poželjno da okvirno poznajete
koliko proizvod zaista vredi pre nego što ga kupite.
