Tu raskoš je opisao turski pisac Iskender Palje, pa vam prilažem odlomak:

Bio je praznik Hidrelez, koji najavljuje proleće. Zakonodavac (Sulejman Veličanstveni) je smerao da se provoza po Bosforu u svojoj galiji s paviljonom po imenu Plavi anđeo. Ta galija je bila napravljena od ružinog drveta, sandalovine, alojevine i kleke, i okićena sa hiljadu ukrasa.Zapovednik bostandžija je obavio pripreme neophodne za krstarenje, te je sad galija, na koju će se ukrcati četa od ukupno pedeset njih, što velikodostojnika iz palate, što stanara harema, bila usidrena i krmom privezana za kej odakle se videla Bahče kapija, kod Zlatnog roga. Šejh-ul-islam, vrhovni sudija, veziri, sultanovi najbliži prijatelji, pratioci i alaj-čauši sa svojim blistavim kaftanima i perjanicama od fazanovog i paunovog perja obrazovali su povorku vrednu viđenja. Tad sam shvatio zašto Zakonodavca zovu Veličanstvenim ne samo na bojištu, već kad je reč o zabavi. Plavi anđeo je imao dvadeset pet dvostrukih sedišta gde je, raspoređeno u četvorkama, dvesta veslača u belim čepkanima (starinski odevni predmet nalik boleru, kratak i obično sa dugim razrezanim rukavima) držalo vesla i čekalo pogleda uprtih u sopstvene nožne prste, dok je njihov zapovednik, ne odvajajući se od jedra, motrio na njih.

Kada se sa kamenog pločnika Bahče-kapije, nalik kakvoj ritmičnoj muzici, začulo odmereno klopotanje draguljima okićenih i srebrom potkovanih konja, oni koji su čekali vladarev dolazak postrojili su se duž obeju strana staze da tu sačekaju da carska povorka prođe. Na čelu je išao zapovednik janičara, za njim Ibrahim paša, potom šejk-um-islam Kemalpašazade, a onda zakonodavčev dorat, okružen telesnom gardom sačinjenom od pejika i solaka. Sledili su kizliraga i sultanija, sluškinje sa zavežljajima u rukama, naložnice i kompeletan harem. Na zečelju je, jašući naopačke na Kiparskom magaretu, lakrdijaš patuljak plazio jezik onima koji ostaju i rugao im se.

odlomak iz knjige Smrt u Vavilonu,ljubav u Istanbulu Iskendera Palje

iza nas je jedna od galija sa pokrivenom nadstrešnicom za vladara

U 16. veku turski moreplovac Barbarosa Hayrettin paša je u okrugu Bešiktaš izgradio džamiju i medresu. Nakon smrti je sahranjen u turbetu koje je izgrađeno na trgu Bešiktaša, a projektovao ga je čuveni  Mimar Sinan. S obzirom da smo bili smešteni blizi Bešiktaša, stalno smo prolazili pored ovog turbeta, da bi na kraju otkrili ko je tu sahranjen i kakva je ličnost bio Barbarosa. On je bio kapetan osmanske flote u vreme sultana Sulejmana Veličanstvenog.  Jedan je od najpoznatijih turskih gusara i admirala. Visok i statsit, crvene brade i oštrog pogleda, svima je upadao u oči. Govorio je šest jezika, a po načinu kako je komandovao i upravljao mornaricom, mogli bi zaključiti i da je bio izuzetno inteligentan. Danas, moderna Turska ga slavi kao jednu od najbitnijih istorijskih ličnosti.

Naravno, jedan deo muzeja posvećen je upravo ovom kapetanu.

Barbarosa Hayrettin paša

Istok ga je upamtio kao jednog od najvećih pomorskih ratnika, koji je zajedno sa Sulejmanom Veličanstvenim izgradio moćno i prostrano carstvo, kome svojevremeno nije bilo ravnog. Zapadni svet je drhtao na pomen njegovog imena, znajući ga kao prekaljenog pirata, virtuoza otimačine i jednog od najvećih bandita koje je videlo Sredozemno, a i sva druga mora. 

Kada je Sulejman Veličanstveni gradio svoje carstvo imao je težak zadatak da pronađe, okupi i primi u službu sposobne pomorske komandante, koji bi umeli da ojačaju flotu, tako da ona parira đenovskoj i venecijanskoj (koja je u to doba bila mnogo jača i sposobnija u odnosu na osmansku). To, kao i problem zaštite turskih teritorijalnih voda, odlučio je da prepusti upravo, Hajrudinu Barbarosi, o čijim uspesima se naslušao hvalospeva.

zaštitna nadstrešnica u kojoj je boravio vladar kada je bio na brodu

galije sa dugačkim pozlaćenim pramcima

Crvenobradi gusar dočekan je na dvoru uz velike počasti i odmah po dolasku predstavljen sultanu lično. 

Imajući predstavu šta treba da radi,  Barbarosa je najpre reformisao lučke sisteme  a zatim je naredio i građenje novih brodova. Paralelno sa tim, bavio se i promenom sastava flote što se tiče ljudstva. Doveo je iskusne mornare, koji su podučavali mlade, te je tako u relativno kratkom roku, uspeo da napravi jaku mornaricu, spremnu za osvajanja.

Uz Sulejmanov blagoslov, nova i za tadašnje pojmove modernizovana flota zaplovila je u pobede. Tokom godina, Barbarosa je osvojio sve što se moglo osvojiti  na prostoru Egejskog i Jonskog mora, a zatim je opustošio italijansku obalu. 

Do svog povlačenja sa položaja glavnokomandujućeg mornarice, 1545. godine (kada je optužen da je kovao zaveru protiv Sulejmana), u svojim rukama je,  držao čitav region Mediterana od Crnog mora pa sve do obala Maroka na Atlantiku. Ovaj region su nazivali „islamsko jezero“, jer su Osmanlije držale prevlast gotovo 3 decenije. 

Eto tako nas je jedno turbe i jedan muzej, doveo do saznanja o još lepih i zanimljivih stvari o istoriji grada i zemlje u kojoj smo boravili.

Do sledećeg putopisa, 

Pozdravlja vas Putoljub