Rajska dolina Jerme
6/07/2013nadjite me na fejsu: Putoljub
Negde oko prvog maja upustih se u obilazak lepe nam naše zemlje. I znate šta, uvek se iznova iznenadim kakva bogatstva imamo, a niti znamo da ih promovišemo, niti da ih cenimo!
Prelepa priroda, puno manastira, bogata tradicija a mi o tome slabo
znamo, a još slabije pričamo! Pa evo priče o jednoj od tih naših
dragocenosti...
Jerma ,reka čije su lepote prepoznali još rimski vladari, i na čijim su obalama pravili letnjikovce, a srpska vlastela svoje manastire, stidljivo teče u blizini Pirota, kroz jedan od najlepših kanjona Srbije, završavajući svoj tok spajanjem sa vodama Nišave.
Nadjete li se u blizini, na njenoj desnoj obali, u blizini sela Sukovo, obidjite manastir posvećen Uspenju Svete Bogorodice poznatiji pod imenom Sukovski manastir.
Legenda kaze da je manastir nastao ovako:
Današnje celokupno manastirsko imanje pripadalo je Turčinu Sali-begu iz Pirota, koji je imao sina jedinca po imenu Emin koji je ovde često boravio. Jednom,šetajući imanjem, Sali-beg sretne Velju, siroče iz Velikog Sela, koji je na mestu današnje crkve nešto kopao. Za Velju su meštani govorili da sniva zagonetne snove i da u snu čuje nepoznate glasove. A u snovima mu se često, kao i tada, javljala Bogorodica okružena andjelima i naredila mu da na mestu zvanom "Crkvište" otkopa manastir. Velja, sa još nekoliko meštana, na tom mestu poče da kopa i nadjoše kandilo i ikonu, što je upućivalo na postojanje predjašnjih temelja hrama božijeg. Kada je Emin video šta Srbi na njegovom imanju rade, počeo je da ih grdi i vredja, pokušavajući da obesčasti sveto mesto. Tog momenta oduze mu se telo i izgubi pamet, a roditelji, izbezumljeni od brige, pozvaše popa Jovana u pomoć. On očita molitvu Bogorodici pred svim prisutnim meštanima, a Eminu odmah bi lakše. Nakon što se Sali-beg pokloni ovom svetom mestu, te poljubi Veljinu ruku, njegov sin ustade i potpuno ozdravi. Tada se beg obaveza da će pomoći gradnju hrama, pa uskoro pop Jovan dobi i carski ferman kojim se dozvoljava obnova manastira.
Manastir je živopisan 1869.god.
Jedna od posebnosti u srpskom freskom slikarstvu je i freska na južnom zidu, sv.Hristifora. Na ovoj freski svetac, sv. Hristofor, prikazan je sa životinjskom glavom, zato što ja za života bio ljudožer.Veruje se da je njegovo pravo ime bilo
Reprovosi da ga je vojska cara Dakije uhvatila u pustinji. Po hvatanju
poslat je u Rim, gde upoznaje hristovo učenje i prilikom krštenja dobija
ljudski lik i ime Hristifor.
Meni je najzanimljiviji bio narteks sa svojim prikazima iz Starog zaveta
i freskoslikarstvom netradicionalnim za ove prostore. Prvi put sam
videla lik djavola prikazan na freskama.
A pogledajte šta sve možete videti...
Ako mu obećate čokoladu, možda će izvesti par akrobacija samo za vas!
A da li vam se svidja ovaj kontrast novo - staro?
U svakom slučaju, vredi videti. A na povratku prodjosmo pored farme krava. Nisu se bunile da ih ovekovečim na kojoj fotografiji :)
Jerma ,reka čije su lepote prepoznali još rimski vladari, i na čijim su obalama pravili letnjikovce, a srpska vlastela svoje manastire, stidljivo teče u blizini Pirota, kroz jedan od najlepših kanjona Srbije, završavajući svoj tok spajanjem sa vodama Nišave.
Nadjete li se u blizini, na njenoj desnoj obali, u blizini sela Sukovo, obidjite manastir posvećen Uspenju Svete Bogorodice poznatiji pod imenom Sukovski manastir.
Današnje celokupno manastirsko imanje pripadalo je Turčinu Sali-begu iz Pirota, koji je imao sina jedinca po imenu Emin koji je ovde često boravio. Jednom,šetajući imanjem, Sali-beg sretne Velju, siroče iz Velikog Sela, koji je na mestu današnje crkve nešto kopao. Za Velju su meštani govorili da sniva zagonetne snove i da u snu čuje nepoznate glasove. A u snovima mu se često, kao i tada, javljala Bogorodica okružena andjelima i naredila mu da na mestu zvanom "Crkvište" otkopa manastir. Velja, sa još nekoliko meštana, na tom mestu poče da kopa i nadjoše kandilo i ikonu, što je upućivalo na postojanje predjašnjih temelja hrama božijeg. Kada je Emin video šta Srbi na njegovom imanju rade, počeo je da ih grdi i vredja, pokušavajući da obesčasti sveto mesto. Tog momenta oduze mu se telo i izgubi pamet, a roditelji, izbezumljeni od brige, pozvaše popa Jovana u pomoć. On očita molitvu Bogorodici pred svim prisutnim meštanima, a Eminu odmah bi lakše. Nakon što se Sali-beg pokloni ovom svetom mestu, te poljubi Veljinu ruku, njegov sin ustade i potpuno ozdravi. Tada se beg obaveza da će pomoći gradnju hrama, pa uskoro pop Jovan dobi i carski ferman kojim se dozvoljava obnova manastira.
Naravno, tu je, u dolini reke Jerme, i mnogo poznatiji manastir –
Poganovo. Zadužbina sestrića cara Dušana, Konstantina Dejanovića Dragaša
i njegove kćeri Jelene Dragaš. Jelena je kasnije postala žena
vizantijskog cara Manojla Drugog Paleologa i ona je završila manastir
posle očeve smrti. Tada je već bila monahinja Hipomena. Crkva je
posvećena Svetom Jevanđelisti Jovanu Bogoslovu i nastala je 1395.
godine. Zografi nisu ostavili svoj potpis tako da nije poznato ko je
uradio ove izuzetne freske koje su stručnjaci UNESCO-a uvrstili u
Svetsku kulturnu baštinu.
Odmah iza manastira reka nastavlja svoj tok kroz klisuru. Kao da je
znala da posle ovih stotinak metara počinje dosadna ravnica, reka je
ovde bila posebno inspirativna u oblikovanju stena. Izlaz iz klisure su
kao rajske dveri uobličile dve ogromne stene. Desna stena se produžava
polukružno i nadkriljuje staro naselje Vlasi. U stenama iznad sela se
nalazi pećina Vetrena Dupka. Četri kilometra dugi pećinski hodnici su
spojeni sa 160 metara dubokim ponorom Pešterica.
A odličite li se da još malo istražujete pirotski kraj, ono što iskreno
preporučujem je Etno kafana u selu Smilovci. Ne nalikuje drugim kafanama
ovog tipa. Sve je smešteno na veoma malom prostoru, ali obiluje
detaljima i toplinom.A da li vam se svidja ovaj kontrast novo - staro?
0 коментара
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.