Neću vam ovde pobrojati sve znamenitosti Skoplja, samo onih par, koje su meni prirasle za srce ili mi pak zasmetale, ali su tu, ne mogu se zaobići!
 |
| jedan od Skopljanskih mostova |
 |
| jedan od Skopljanskih mostova |
 |
| spomenik Filipu Makedonskom |
 |
| spomenik majkama |
Predivan stari deo Skoplja sa svom raznolikošću i raznobojnošću koje Makedonija ima. I što je najvažnije,ovaj deo je prirodan i spotan,suprotno of kiča i monumentalnosti samog centra. Možete ovde videti jedne do drugih radnje Makedonaca i Albanaca, isprepletene običaje, stilove, miks zanata...i sve je dopadljivo, odiše toplinom...
Tradicija je ono što nosimo u srcu,u genima,u nama samima,čak i kada to ne želimo da priznamo.
Naravno, nisam za to da se ona slepo poštuje i nipošto ne menja,ali uvek treba da obitava u jednom delu našeg bića.
Potom se uputismo ka tvrđavi Kale, podignutoj iznad Vardara.
Odličan položaj i lep pogled na centar grada čine tvrđavu još jednim pozitivnim i prihvatljivim mestom u Skoplju. Nastala još u vreme Rimljana, kasnije je obnavljana mnogo puta...
Baš u ovoj tvrđavi krunisan je car Dušan za cara Srba i Grka 1346.godine.
Ako slučajno planirate na Vodno, autobusi ka Vodnu su besplatni vikendom.
Za nekih sat vremena stižemo u Matku. Ona je zapravo udaljena samo 15km od Skoplja, ali autobus staje na svakih 500m.
Matka je zapravo uzani kanjon donjeg toka reke Treske,koji obuhvata oko 5000 hektara prekrasnog smaragdno zelenog jezera Matka. Izgradnjom dve brane i hidrocentrale Sveti Andrija, dobijeno je jezero neverovatne lepote, a da pri tom lepote kanjona nisu uništene.
 |
| enetrijer restorana hotela Canyon Matka |
Rešili smo da čamcem odemo do pećine Vrelo, koja je na nekih 3,5km od hotela. Karta za vožnju čamcem i obilazak pećine košta 400 denara(oko 6,5E). Do pećine nas vozi Albanac, meštanin. Pre nego krenemo, dok čeka da se putnici sakupe, peca ribu.
"Ima li ribe u jezeru?", pitam ja.
"Ima, i te kako....pastrmke ali i drugih vrsta..."
"Jel to sportski ribolov ili je lovite za jelo?"
"Ma za jelo, sad mi je jedan lep primerak pobegao, pa pokušavam da ga opet uhvatim"
Skupi se nas dovoljno, da krenemo čamcem.....U čamcu pravi svet u malom: Španci, Nemci, Turci, Skandinavci i mi-Srbi. Vožnja je divna. Klizimo smaragdno-zelenom vodom i iživamo u pogledu na okomite stene, koje nas okružuju. Još nema vegetacije, pretpostavljam da je sve lepše kada je okolo zeleno.
Kod pećine nas dočekuje još jedan Albanac. Čovek je poliglota, nije mu teško da se sporazumeva ni na jednom jeziku. Zaključuje da je najbolje da nam priču ispriča na engleskom, da je svi razumemo.
Dva jezera u unutrašnjosti i tri pećinske galerije čine ovu pećinu atraktivnom. Ono što je još zanimljivije , je da sama pećina verovatno jeste najveća u Evropi. Veći deo pećine je pod vodom, tako da se ne zna koliko je zaista duboka, i postoje napori da se ispitaju njene i potopljeni delovi, ali zbog velikog pritiska vode, to je nemoguće za ronioce.
Nismo otišli do kraja, želeli smo da još malo istražujemo okolinu, da se ne zadržimo samo na jednoj stazi.
 |
| jezero Matka |
Sutra dan penjemo se do manastira sv. Nikole Šiševskog, strmom kozjom stazom. Do njega se može doći samo pešice, iz tri pravca : od mosta na reci Treski i sela Matka – pola sata brzog hoda(naša staza) , od sela Šiševa 1 sat hoda i od vrha planine Vodno – 2,5 sata hoda. Od grada Skoplja je manastir Svetog Nikole Šišovskog udaljen 18 km, a od sela Šiševa oko 3 km. Preko puta manastira i preko jezera se pruža prekrasan pogled na manastir Svetog Andrije.
Posle svih ovih obilazaka vratismo se opet u Skoplje, u stari grad, da probamo još nešto od lokalnih specijaliteta. Ovog puta smo seli u albanski restoran Sač da probamo još nešto od lokalnih specijaliteta. Jeli smo lahmandžun i pide sa teletinom i pili salep i ajran.
I tako, uz lepe utiske iz Stare čaršije napustismo Skoplje.
Do nekog sledećeg putopisa,
Vaš Putoljub
