Putoljub: Bosna

Banja Luka

Ove godine bila sam GOST BLOGER II međunarodne konferencije turizma u Banja Luci.
Svi putnici imaju jedan zajednički pasoš-PASOŠ MIRA, istakli su na ovoj konferenciji. I zaista, putnici su miroljubivi. Oni vole da upoznaju običaje drugih ljudi, da probaju hranu, da vidi znamenitosti…..i ne nose sa sobom želju za uništavanjem i mržnju, već samo ljubav i znatiželju. Ovo područje, koje je stalno bilo izloženo ratnim razaranjima, sada odiše pozitivnim vibracijama. U spoju sa dobronamernim posetiocima, stvara se sinergija koja može da iznedri samo lepe stvari.
Istaknuto je da savremeni putnici vole mobilnost, da im treba pružiti što više vezanih destinacija tako da se na svakoj zadrže dan ili dva. Zato će ovo područje biti vezano sa okolnim destinacijama, pa će organizovane grupe moći da stvore širu sliku o Bosni, li i zemljama u regionu.
Na ovoj teritoriji treba raditi na održivom turizmu koji neće ometati stanovnike u njihovom svakodnevnom životu, pogotovu u selima, već će njihov život poboljšavati i nadograđivati…..
Šta nam nudi područje Bosne (zemljama u okruženju): eko turizam, ruralni turizam, planinarenje, andrenalinske sportove od kojih je najistaknutiji rafting.
Šta nudi strancima-nešto što ne mogu da vide u svojoj zemlji: recimo način na koji se pravi rakija, mogu da muzu krave, da beru voće sa meštanima a zatim pripremaju ukusne džemove, da kose travu kosama i još mnogo sličnih stvari. Dakle, ono što se najviše ističe je hrana i interakcija sa ljudima. A Bosna je time bogata.
Sem toga, grad Banja Luka radi na usavršavanju turističkih ponuda. Tokom cele godine biće zanimljivih manifestacija vezanih za turizam, sport, kulturu. Da li ćete posetiti ,,Ćevap fest", ,,Festival cveća", ,,Hamok festival" ili neku drugu manifestaciju na vama je da odlučite. Više informacija naći ćete na turističkom sajtu Banja Luke.

Šta mi se svidelo u ovom gradu? Pre svega ljudi. Toliko ljubaznih i gostoprimljivih ljudi na jednom mestu nikada do sada nisam srela. Običan prolaznik koji načuje da se mučite oko pronalaženja bilo čega vezanog za njegov grad, potrudiće se da vam objasni,pokaže ili reši sve ono što vas muči.
Hrana je izvrsna. Nisam baš gurman, ali otići iz Banja Luke, a ne probati njihove ćevape ili pivo Nektar, znači da nisi osetio čari ovog grada. Nikada u životu nisam pojela više mesa nego ovde. Nekako te ponese taj bosanski sevdah pa uživaš i u kafi i u pivu i u hrani i u priči...
Ovo je grad koji ti se prilepi za srce.

Šta videti
Ako šetnju krenete od centra, ne možete promašiti Saborni hram ,,Hrista Spasitelja”. Nastao je pored stare crkve koja je stradala u Drugom svetskom ratu. Njeni ostaci smešteni su pored objekta, a novi objekat ,od dvobojnog travertina nanizanog u naizmeničnim trakama i belog mermera iz Karakasa, nikao je u periodu između 1993. do 2004. godine.

Crkva je smeštena između dve zgrade beličaste boje. Jedno je zgrada Banjske palate, sada sedište Gradske uprave a drugo zgrada Banjskog dvora. Elementi srpske srednjovekovne umetnosti objedinjeni sa klasicističkim detaljima doveli su do skladnih zgrada koje nepretenciozno stoje naglašavajući lepotu i raskoš centralnog hrama.
Palata Republike, nekadašnja zgrada Hipotekarne banke u neposrednom je okruženju. Dve monumentalne statue bosanskih seljaka čuvaju ulaz u zgradu. Ne mogu da ne primetim odeću ovih seljaka obučenih u tipičnom orjentalnom duhu.

Palata Republike

Carski drum prolazi pored ovih objekata deleći grad na dva dela. Duž njega su nekada bili nanizani kestenovi, čiji je list postao obeležje grada.

Gospodska ulica

Odavde se zaputite kroz Gospodsku ulicu, pa pored tržnog centra Boska i Tržnice dolazite do tvrđave Kastel. Ova građevina predstavlja najstariji spomenik u gradu, gde će vam biti zagarantovana lepa i mirna šetnja. Sa zidina se pruža pogled na zelenu reku Vrbas u čijoj se vodi ogledaju dve kapi kule. S druge strane devet bastiona moćno se diže prema ostatku grada. Upravo su montirali binu za predstojeće koncerte te je u tvrđavi bila neočekivana gužva. Inače, ovde možete sedeti do mile volje uživajući u zelenilu i bežeći sa asfalta.

tvrđava Kastel

Restoran Kazamat u samoj tvrđavi nam je pružio mir i odmor posle noći provedene u autobusu na putu za Banja Luku. Kafa među moćnim zidovima, u ambijentu sređenom u stilu vitezova i srednjeg veka, sa neobičnim domaćinom- sivo-belom mačkom koja se lenjo prebacivala sa mesta na mesto tražeći sunčano mesto za izležavanje…..

Preko mosta, na samoj reci Vrbas pluta splav. Ako u međuvremenu ogladnite,kao mi, ovde možete probati izvrsne banjalučke ćevape koje serviraju u vidu pločica ubačenih u lepinju i zaista su preukusni. Iako se obično ne jedu za doručak, nama su izuzetno prijali.

reka Vrbas

Preko puta ulaza u Kastel nalazi se grob Sefikade, palanačke Julije koja je otišla u smrt zbog nesrećne ljubavi. Zaljubila se u austougarskog vojnika koji je pripadao neprijateljskoj vojsci. Vojska je otišla, voljeni je poginuo, a ona je obukla venčanicu i bacila se pred top, koji je svakog podneva označavao tačno vreme, uz reči ,,Vjerna sam ti do groba”.

grob Sefikade

Produžismo ovom ulicom. S leve strane nalazi se Baklava šop gde smo u lepom ambijentu sređenom u orjentalnom stilu pojeli izvrsne kolače karakteristične za Bosnu- baklafe, kadife i tufahije uz nezaobilaznu bosansku kafu posluženu u fildžanu. Nigde ne postoji kultura ispijanja kafe kao što je u Bosni. Ovde sa kafa ,,ćeifi" . Svaki drugi način ispijanja predstavlja atak na tradiciju.

Naniže sa desne strane je džamija Ferhadija. Sagrađena je u periodu kada je Banja Luka bila sedište bosanskog pašaluka, kada je ovde niklo dosta objekata orjentalnog tipa gradnje (čini mi se da ima oko osam džamija). Ferhad Paša Sokolović, rođak vezira Mehmed Paše Sokolovića izgradio je ovu džamiju a čuveni turski arhitekta Mimar Sinan ili njegovi učenici, učestvovali su u njenoj izgradnji. Džamija je u zadnjem ratu nastradala, ali danas je obnovljena, i zajedno sa šedrvanom čini nezaobilaznu turističku atrakciju grada.

džamija Ferhadija

Tokom poslednjeg građanskog rata, Banja Luka nije bila pod direktnim ratnim udarima i razaranjima, ali je njena struktura stanovništva znatno izmenjena i sastoji se od većinskog srpskog stanovnistva, među kojima su i stanovnici srpske nacionalnosti, izbegli iz drugih krajeva Bosne i Hercegovine i mali procenat povratnika bosanske i hrvatske nacionalnosti. Ipak, verska tenzija ili netrpeljivost ovde nije primetna.

Samostan Marija Zvijezda nalazi se na petnaest minuta vožnje od grada (oko 5km od grada). Poznat je po redovnicima koji su doneli tehnologiju proizvodnje sira u ovaj manastir. Nažalost, nismo mogli da probamo sir, ali u neposrednoj okolini postoji pivara koju vredi posetiti. I ova pivara je nastala zahvaljujući nemačkim redovnicima-Trapistima. Najzanimljiviji mi je podatak da su Trapisti osnovali bolnicu u kojoj su zavisnike od rakije lečili pivom. Kura je bila četiri litra piva dnevno. Raj za alkoholičare! Pivara je kasnije nacionalizovana ali je nastavila sa radom i specijalizovala se za proizvodnju piva ,,Nektar". Naravno, ovo pivo smo probali i više puta na dan.

Samostan Marija Zvijezda

Pivnica ,, Zlatna krigla", u neposrednoj blizini, nudi čuveno pivo, a i njihove ,,koljenice" ne treba zaobići.

Ako ste ljubitelji noćnog života, uverena sam da ćete naći mesto za sebe. Pivnica The Master Craft brewery nudi odličan izbor piva. Neka vam recimo to bude zagrevanje pred izlazak. U ponudi je pet vrsta piva, pa ako ste ljubitelj piva, mislim da ćete biti zadovoljni.

Ako ste,pak, zaljubljenik u vodene sportove raftting , kajak i dajak vas čekaju. Dajak je čamac karakterističan za ovo područje.
Ranije je upotrebljavan u trgovačke svrhe, za prevoz robe sa obale na obalu, uzvodno ili nizvodno. Kažu da je specifičan način vožnje čamca na Vrbasu proistekao zbog konfiguracije korita reke Vrbas, koja je u pojedinim delovima nemirna a plitka sa kamenitim tlom. Otuda i konstrukcija čamca koji je neobično dugačak i uzak a plitkog gaza. Nažalost, još je bilo rano da vidimo čamce na vodi, zato što se oni voze leti, kao turistička atrakcija. Ipak, domaće stanovništvo u ruralnim delovima uz Vrbas, u nedostatku mosta, koristi čamac da dođu do puta, posla i škole.

Rafting je ovde pravo zadovoljstvo. Čista i tirkizno zelena, reka Vrbas nudi uživanje u ovoj andrenalinskoj avanturi. Vrbas je stvorio kanjon izvanredne lepote. Sam rafting se odvija kroz deo kanjona-Tijesno. Brzaci, slapovi, bukovi,pa onda čaplje, patke i ostali biljni i životinjski svet prate nas dok se spuštamo niz nemirni Vrbas. Rafting klub Vrbas i restoran Pastir pružili su nam nezaboravan doživaljaj uz odličnu gozbu.

I za kraj, da nam zaokruži priču o ovom kraju Bosne kao mestu koje vredi posetiti: etno selo "Ljubačke doline" - muzej na otvorenom gde smo videli tradicionalnu arhitekturu, način života i upotrebne predmete sa kraja 19. i prve polovine 20. veka. Selo poseduje izuzetan broj artefakata, grupisanih u celine. Zapravo, ne sećam se da sam videla ovako obimnu postavku u etno selima koje sam do sada obilazila. Obiđosmo berbernicu, kovačnicu, bačvarsku i stolarsku radionicu, čabansku kolibu, vajate. Naravno, dočekani smo domaćinski sa rakijom u čokanjčetu, po tradicionalnom srpskom običaju.

etno selo "Ljubačke doline"

Ovde smo videli i kupili čuveni zmijanjski vez, specifičnu tehniku veza žena ovog kraja, uramljenu u drveni ram. Krstati vez tamnoplavim koncem na beloj podlozi, korišćen je za ukrašavanje odevnih predmeta, a nastao je na visoravni Zmijanja iznad Banja Luke, pa otuda njegovo ime. Nalazi se na UNESCO-voj listi nematerijalnog nasleđa. On je upravo i bio motiv na promotivnom materjalu Konferencije turizma.

Krupa na Vrbasu je takođe jedno od mesta koje obavezno treba da se nađe na vašoj listi. Našla bi se i na mojoj, ali nažalost, organizacija nije dozvoljavala da budem na dva mesta istovremeno. Što se autobuskog prevoza tiče, malo je haotičan, pa nisam bila sigurna kako bih se odande vratila. U svakom slučaju, ukoliko imate vremena, vredi da se obiđe. Smeštena je na mestu gde Vrbas napušta kanjon i ulazi u Krupsko polje, a sa njegove leve strane se uliva reka Krupa. Mesto sa izuzetnim prirodnim i kulturnim vrednostima idealno za zaljubljenike u prirodu.

Krupa na Vrbasu-foto:Danijela Surtov

Naravno, ovo nije sve....Postoji još puno lepih mesta u okolini, priroda je ovde fantastična. Mi smo pokušali da dođemo do Banj brda, odakle se pruža prelep pogled na grad, ali nismo uspeli, umor je učinio svoje. Ipak, i ovako smo imali širok pogled na Banja Luku.

I za kraj, umesto mog zaključka, poslušajte pesmu o Banja Luci. A uverena sam da iz prethodnih redova možete zaključiti koliko mi se ovaj grad svideo.

Do sledećeg putopisa,

Vaš Putoljub

No коментара

, by putoljub

Bosna

Most na Drini

3 коментара

, by putoljub

Bosna

Vrelo Bosne

1 коментара

, by putoljub

Bosna

Sarajevo

nadjite me na fejsu: Putoljub
Na ovom svetu postoji mnogo gradova sa imenom Saraj… Ali, ovaj bosanski, obedemljeni grad Sarajevo je najnapredniji, lepši i živahniji od svih. (Evlija Čelebija, osmanski putopisac iz 17. veka)

Da li je najnapredniji ne znam, ali lep i živahan grad zaista jeste. Orjentalnog duha, koji provejava iz svakog ugla, iz svake pukotine i čvrsto obavija Sarajevo. Taj duh je ono po čemu se ovaj grad pamti, što ti se useljava u srce kad jednom prošetaš sarajevskim ulicama.

Vidiš, Sarajevo je srednjeg roda. Kao dete – zaigrano, prostodušno, naivno, lakoverno, detinjasto... Zato ono prvo i pruža ruke... (Đorđe Balašević, kantautor i pjesnik)

Prvo što videsmo od Sarajeva je Većnica. Smeštena nedaleko od Baščaršije na Mustaj-pašinom mejdanu, ne može vam izmaći pogledu. Gradjena u pseudo-maurskom stilu, tako što je arhitekta dva puta odlazio u Kairo, da bi posetio džamiju Kemala II, koja mu je služila za uzor. Stradala je u zadnjem ratu, ali su je kasnije rekonstruisali i omogućili novim pokolenjima da uživaju u njenoj lepoti.
Ispred većnice vrluda Miljacka.

A pored Miljacke, nedaleko od Većnice smeštena je Inat kuća.
Lokacija za gradnju Većnice je bila na desnoj obali rijeke. Vladajuća Austrougarska monarhija je htela da napravi impozantnu građevinu, ali je to podrazumevalo rušenje većeg broja kuća u okolini, izmedju ostalog i kuće starog Benderije, starosedeoca Sarajeva. On se bunio, jer je ta kuća bila njegov duševni mir. Nakon dugih pregovora tvrdoglavi starac je zatražio od Monarhije da mu isplati kesu dukata i da prebaci njegovu kuću na drugu stranu Miljakce ciglu po ciglu, kamen po kamen.Nisu imali drugog izbora nego da urade kako je zatražio. Od tada je Benderijina kuća je prozvana “Inat kuća” po njegovom inatu. Inat kuća je danas tradicionalni bosanski restoran.

detalj vrata i slatkiši po kojima je Sarajevo poznato

Šta je šarm Orijenta koji počinje u Sarajevu, a kojem Zapadnjaci ne mogu odoleti? Ovdje nema planova koji dolaze iz racionalnog razmišljanja, te je sve stvar improvizacije i rezultat ad hoc ideja i privremenih potreba. (Juraj Neidhard, jedan od najznačajnijih sarajevskih arhitekata)

Najslikaniji deo Sarajeva je Baščaršija, sa Sebiljom kao njenim karakterističnim obeležjem.
Reč sebilj je arapskog porekla i označava “zgradu na putu u kojoj ima vode”. Nakada je u sebilju sedeo službenik koji je punio tasove sa vodom i delio ih žednim prolaznicima. Taj karakteristični orjentalni detalj deo ja arapske kulture i tradicije, a u Bosni ostatak jakog uticaja Osmanlija. Po želji vezira hadži Mehmed-paše Kukavice, napravljan je sebilj baš na ovom mestu, koji je kasnije srušen.Ovaj današnji nastao je na mestu tog starog, porušenog.

Golubovi se skupljaju oko Sebilja, i nema turiste koji na svojim fotografijama nije ovekovečio celu ovu sliku sa sobom u prvom planu.
Gazim čuvenom Baščaršijom. Neki treperavi nemir, kao rezultat davnašnje želje da dodjem u Sarajevo, igra mi u stomaku.Željno upijam detalje.Onaj duh sarajevski uvlači se pod kožu.

U vreme otomanske vladavine Baščaršija je bila trgovački deo grada. I ovde se nalaze sve zaostavštine Osmanlija: konaci, hanovi i bazistani, džamije .

Najpoznatiji han je Gazi Husrev-begov han.

Džamija Havadže Duraka, poznatija kao Baščaršijska džamija predstavlja jednu od najstarijih džamija u Sarajevu. U poslednjem ratu je bila pogođena sa 4 granate. 2006. godine je proglašena nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine.

U dvorištu džamije se nalazi šadrvan, obeležje svake džamije.

U džamiju nismo ušli, bilo je vreme molitve, a nisam ni sigurna da je dozvoljeno ući unutra. Jedino što sam zapazila da ovde nije tako striktno odvojen ženski od muškog sveta.

Dolazimo do Ferhadija džamije, smeštene na glavnom sarajevskom šetalištu, a nedaleko od nje je katolička crkva-Katedrala Isusovog Srca. Svedočanstvo multikulturalnosti je i pravoslavna crkva u blizini.
Dozvolu za izgradnju crkve dao je sultan Abdul Aziz, kako bi ublažio kritike o verskoj netrpeljivosti koje su stizale iz Evrope. Crkva je izgrađena iz dobrovoljnih priloga građana Sarajeva i okoline, ali i brojnih dubrovačkih, beogradskih, tršćanskih i bečkih trgovaca. Postoji zapis da je i sam sultan bio jedan od onih koji su dali svoj prilog.

Naravno, još jedno mesto koje se ne sme predkočiti u Sarajevu jeste mesto značajno u istoriji celog sveta. Sa ovog mesta Gavrilo Princip, kao predstavnik Mlade Bosne pre 101 godinu izvršio je atentat na autrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i izazvao početak Prvog svetskog rata.
To mesto gde je pucao, obeleženo je na jednoj sarajevskoj zgradi.

U neposrednoj blizini je Latinska ćuprija.

Imam utisak da ovde svaki kamen ima svoju istoriju.

Tašlihan je podignut kao zadužbina Gazi Husrev-bega. Od ovog kamenog hana, koji je nekada imao šadrvan, džamiju,dvorište i oko

dvorišta dućane i magaze, nakon nekoliko požara u kojima je oštećen, ostale su samo zidine u bašti hotela Evropa.

Naravno, nisi obišao Sarajevo ako nisi probao sarajevske ćevape. Gladna zaista jesam bila, ali su i sami ćevapi takvi da se tope u ustima. Deset upola s lukom, nestane dok dlanom o dlan. I naravno, ne bilo gde..kažu da su ćevapi kod Želja najbolji...

A posle ćevapa tu je i čuvena ,,kava"-bosanska, u fildžanu, sa ratlukom ili nekim drugim poslasticama.

Svaki grad ima jedinstven ritam. Sarajevski je lagan i opuštajući. Na žurite se nigde, mirno i polako razgledajte a kada sednete na kafu, uživajte u njoj, "ćefeći" je, kao što Bosanci kažu.

Još dve znamenitosti obidjosmo nevoljno, što zbog vetra i kišice, što zbog umora. Sad je bio red da vidimo kako Sarajevo živi noću.

-gradska tržnica-Markale

-Večna vatra

Ovaj spomenik nalazi se u centru grada i posvećen je deci stradaloj u zadnjem ratu.Potresno svedočanstvo velikog broja ljudskih žrtava.

-zanimljiv detalj na ulazu u nov tržni centar

Akademija likovnih umjetnosti u Sarajevu

Naravno, tu je i čuvena sarajevska pivara.Na svečano otvaranje prve sarajevske pivare, njen vlasnik pozvao je sve uglednike grada na čelu sa osmanlijskim namesnikom u Bosni, Topal Osman pašom. Paša je naiskap popio natočenu kriglu piva, izvadio kesu dukata i sasuo je u kriglu. Tako je pivari zaželeo srećan početak rada.

Zatim smo svratili u kafanu Šadrvan. Konobari su obučeni u tradicionalnu nošnju i služe bosanske specijalitete. Tufahije, kadaif ili baklave nemojte nikako propustiti.

Noćni život u Sarajevu je veoma raznovrstan. Kafić kod Zlatne ribice ima veoma interesantan enterijer, a jedno od karakterističnih pića koje ne smete propustiti u Sarajevu jeste rakija od nara. Naravno, tu su i kafane na Ilidži za ljubitelje narodne muzike i obilnog ića i pića.