Skoplje i kanjon Matke

2/20/2020

Skoplje je grad koji volim, iako je u zadnjih par godina promenio svoj izgled.
Neću vam ovde pobrojati sve znamenitosti Skoplja, samo onih par, koje su meni prirasle za srce ili mi pak zasmetale, ali su tu, ne mogu se zaobići!
jedan od Skopljanskih mostova


Kako mi se svideo grad? Pa zavisi koje deo grada posmatramo....Centar bi mogao da bude lep,ali nije...sva ta mešavina različitih stilova, tematika i religija otelotvorena u mnoštvu skulptura koje su predimenzionisane i uz to postavljene na uveličane postamente....Setih se Vroclava i njegovih patuljaka (vidi ovde), skulptura ne većih od 30cm, koje smo sa radošću tražili i otkrivali....možda je to bilo rešenje za makedonske neimare, em bi manje materjala utrošili, em bi privukli turiste da provedu više vremena u gradu, tražeći minijaturne statue...

jedan od Skopljanskih mostova

Ceo projekat nazvan je Skopje 2014. Projekat je finansiran uglavnom od strane vlade Severne Makedonije i težnja je da se Skoplju da klasičniji izgled nego li ga je do sad imalo.Ne samo to, nego je postavljanjem skulptura grčkih junaka izražena težnja da se Makedonci kao nacija odmaknu od slovenske kulture i porekla i stvore novo antičko poreklo ...Sve to je dovelo do nacionalističkog klasicističkog kiča, koji je kritikovan i zbog velikih novčanih izdataka zemlje koja je prilično siromašna za ovakva ulaganja. Procenjeno je da je u svu tu izgradnju uloženo između 80 i 680 miliona eura.
spomenik Filipu Makedonskom

Ne bih zaista da nabrajam spomenike u centru, otkrivaćete ih sami , ako se nađete ovde.



spomenik majkama


Još nešto ćete primetiti u toku obilska:londonske crvene autobuse na sprat, parisku trijumfalnu kapiju, mostove koji liče na praške....ali sve ovo neumesno uklopljeno....najmanje su mi smetali crveni autobusi, ako ćemo pravo....

Ono što je meni najlepše ovde jeste deo grada-Stara čaršija.
Predivan stari deo Skoplja sa svom raznolikošću i raznobojnošću koje Makedonija ima. I što je najvažnije,ovaj deo je prirodan i spotan,suprotno of kiča i monumentalnosti samog centra. Možete ovde videti jedne do drugih radnje Makedonaca i Albanaca, isprepletene običaje, stilove, miks zanata...i sve je dopadljivo, odiše toplinom...


I zato smatram da se tradicija treba negovati...
Tradicija je ono što nosimo u srcu,u genima,u nama samima,čak i kada to ne želimo da priznamo.
Naravno, nisam za to da se ona slepo poštuje i nipošto ne menja,ali uvek treba da obitava u jednom delu našeg bića.

Kroz ove ćilime protkane su priče. I ako tkani danas,nose simbole i motive prošlosti. Nose pripovedanja i živote predaka,a na nama je da te priče ne zaboravimo,jer ćemo jedino tako u potpunosti razumeti i nas same.



Lutajući kaldrmisanim ulicama nabasasmo na restoran koji proizvodi turske specijalitete-Hunkar. Pusto tursko, i ono nam je u genima...i nama i Makedoncima i Bošnjacima....


Restoran je divno mesto da se odmorite, popijete kafu na pesku, i krenete u dalja istraživanja.Probali smo gosleme-tursku pitu na saču, koja može biti punjena različitim namazima...

Potom se uputismo ka tvrđavi Kale, podignutoj iznad Vardara.
Odličan položaj i lep pogled na centar grada čine tvrđavu još jednim pozitivnim i prihvatljivim mestom u Skoplju. Nastala još u vreme Rimljana, kasnije je obnavljana mnogo puta...
Baš u ovoj tvrđavi krunisan je car Dušan za cara Srba i Grka 1346.godine.






Odavde krenusmo na lokalnu stanicu (pored glavne autobuske stanice). Naš konačni cilj bilo je jezero Matka. U žutom autobusu-trafici, možete kupiti kartu za jednu vožnju koja košta 50 denara (nešto manje od 1E). Autobus broj 60 vozi ka Matki.
Ako slučajno planirate na Vodno, autobusi ka Vodnu su besplatni vikendom.

Za nekih sat vremena stižemo u Matku. Ona je zapravo udaljena samo 15km od Skoplja, ali autobus staje na svakih 500m.
Matka je zapravo uzani kanjon donjeg toka reke Treske,koji obuhvata oko 5000 hektara prekrasnog smaragdno zelenog  jezera Matka. Izgradnjom dve brane i hidrocentrale Sveti Andrija, dobijeno je jezero neverovatne lepote, a da pri tom lepote kanjona nisu uništene.


Na samom ulazu u kanjon je napravljen hotel Canyon Matka, u kojem smo i mi bili smešteni. Hotel ima negde oko desetak soba jako lepo uređenih i restoran sa izvrsnom hranom. Prenoćište sa izvrsnim doručkom košta oko 1700 dinara po osobi. Po dolasku dobijate besplatnu flašu vina, pa je uz prekrasan ambijent, uživanje zagarantovano. 
enetrijer restorana hotela Canyon Matka
Odavde polaze pešačke staze uz jezero i ka crkvama, jer je kanjon Matke poznat i kao Mala Sveta Gora, s obzirom da ima veliki broj crkava. Crkva sv. Andrije smeštena je neposredno uz hotel, ali je nažalost bila zatvorena za posetoce. Zadužbina je mlađeg sina Vukašina Mrnjavčevića, Adrije.

Prenoćismo, pa smo ujutru bili spremni za nove avanture.
Rešili smo da čamcem odemo do pećine Vrelo, koja je na nekih 3,5km od hotela. Karta za vožnju čamcem i obilazak pećine košta 400 denara(oko 6,5E). Do pećine nas vozi Albanac, meštanin. Pre nego krenemo, dok čeka da se putnici sakupe, peca ribu. 
"Ima li ribe u jezeru?", pitam ja. 
"Ima, i te kako....pastrmke ali i drugih vrsta..."
"Jel to sportski ribolov ili je lovite za jelo?"
"Ma za jelo, sad mi je jedan lep primerak pobegao, pa pokušavam da ga opet uhvatim"
Skupi se nas dovoljno, da krenemo čamcem.....U čamcu pravi svet u malom: Španci, Nemci, Turci, Skandinavci i mi-Srbi. Vožnja je divna. Klizimo smaragdno-zelenom vodom i iživamo u pogledu na okomite stene, koje nas okružuju. Još nema vegetacije, pretpostavljam da je sve lepše kada je okolo zeleno.
Kod pećine nas dočekuje još jedan Albanac. Čovek je poliglota, nije mu teško da se sporazumeva ni na jednom jeziku. Zaključuje da je najbolje da nam priču ispriča na engleskom, da je svi razumemo.
Dva jezera u unutrašnjosti i  tri pećinske galerije čine ovu pećinu atraktivnom. Ono što je još zanimljivije , je da sama pećina verovatno jeste najveća u Evropi. Veći deo pećine je pod vodom, tako da se ne zna koliko je zaista duboka, i postoje napori da se ispitaju njene i potopljeni delovi, ali zbog velikog pritiska vode, to je nemoguće za ronioce.


Vraćamo se do hotela i krećemo stazom uz vodu. Staza je iskopana u steni, što je čini jako atraktivnom za posetioce. Od prve brane, na 9km udaljenosti, nalazi se sledeća brana do koje je moguće stići ovom stazom, ali nam domaćini nisu preporučili da idemo do kraja. Na poslednja dva km staza ulazi u posed nacinalnog parka Jasen, te zbog divljih životinja, može doći do oburvavanja stena na stazu.
Nismo otišli do kraja, želeli smo da još malo istražujemo okolinu, da se ne zadržimo samo na jednoj stazi.
jezero Matka





Sledeći cilj, bio je manastir Matka. Manastir je posvećen Sv.Bogorodici i iz 14-tog je veka. Ovo je ženski manastir, ima jako lepe konake i prekrasno uređeno dvorište. Van dvorišta manastira je vreva zbog ljudi, a ovde vlada čudesan mir.

Sutra dan penjemo se do manastira sv. Nikole Šiševskog, strmom kozjom stazom. Do njega se može doći samo pešice, iz tri pravca : od mosta na reci Treski i sela Matka – pola sata brzog hoda(naša staza) , od sela Šiševa 1 sat hoda i od vrha planine Vodno – 2,5 sata hoda. Od grada Skoplja je manastir Svetog Nikole Šišovskog udaljen 18 km, a od sela Šiševa oko 3 km. Preko puta manastira i preko jezera se pruža prekrasan pogled na manastir Svetog Andrije.

Posle svih ovih obilazaka vratismo se opet u Skoplje, u stari grad, da probamo još nešto od lokalnih specijaliteta. Ovog puta smo seli u albanski restoran Sač da probamo još nešto od lokalnih specijaliteta. Jeli smo lahmandžun i pide sa teletinom i pili salep i ajran.
I tako, uz lepe utiske iz Stare čaršije napustismo Skoplje.

Do nekog sledećeg putopisa,
Vaš Putoljub







You Might Also Like

0 коментара

Instagram

Follow by Email