Ovo je jedno od mesta koji posetioci Istanbula obično ne propuštaju. Džamija na obali koja tako lepo i romantično izgleda na slikama. Retko ko je zapravo bio unutar nje, pa je mene mamilo da uđemo i pogledamo enterijer.

Ortakoy džamija i galebovi

Stoji čvrsto na obali, kada je gledate krstareći vodoma Bosfora u pravcu Arnavutkoja, Bebeka i Rumeli tvrđave. Takođe, izgleda krhko i lomljivo kada joj priđete sa kopna, posmatrajući kako se talasi lome o obalu , u neposrednoj blizini džamije. A ona kao stena, stoji mirno prkoseći i vetru i talasima i jatima galebova koji je neprestano nadleću. 

Džamija je podignuta za vreme vladavine sultana Abdulmedžida, koji je takođe izgradio i Dolmabahče palatu i Dolmabahče džamiju, a projektovali su je jermenske arhitekte, otac i sin Balian u neo-baroknom stilu. Ova porodica je u iznedrila arhitekte u pet generacija koje su služile osmanskim sultanima u XVIII-om i XIX-om veku. Neverovatno je da su Jermeni zaista bili vešti graditelji. Najpoznatiji od njih je svakako Mimar Sinan. Nažalost XIX vek je bio završni period kada su Turci još uvek živeli u miru sa svojim sunarodnicima. U XX veku, sve će početi da se menja, kada počinje masovni egzodus stanovništva koje nije muslimanske veroispovesti, a naročito Jevreja.

dvorište Ortakoy džamije

unutrašnjost džamije

jedan od prozora-unutrašnjost

Samo mesto gde je džamija izgrađena, nekada je bilo selo (doslovan prevod srednje selo na turskom), kosmopolitsko područje gde su živeli Turci, Grci, Jermeni i Jevreji.

Sulejman Veličanstveni, ohrabrivao je stanovništvo da živi u ovoj oblasti, pa je naredio da se ovde napravi veliko kupatilo po nacrtima Mimara Sinana. To kupatilo postoji i dalje, mi smo pokušali da uđemo, ali nam zbog Kovida prisustvo nije dozvoljeno. Sada služi kao izložbeni prostor.

U neposrednoj blizini je i palata Širigan, danas luksuzni hotel u kojem se održavaju venčanja i svečanosti. Ovo je palata koju je 1871. sagradio sultan Abdulaziz. 

U blizini džamije nanizano je mnoštvo kafića, s obzirom da je ovo popularna turistička tačka. Obilje ribljih restorana i kioska za "jela s' nogu". Najčešće se naručuje pečeni krompir sa dodacima, ali ima svakojakih đakonija. Jedino vodite računa da kafići naplaćuju i "specijalni dodatak" za mesto, koji iznosi negde oko 20-tak lira.

tezge na kojima se prodaje pečeni krompir

Ovoga puta odlučili smo da pođemo malo dalje, ka mostu. Naćićete jako lep restoran sa odličnom ponudom i udobnim enterijereom, a povoljnim cenama. BLACKTOP Cafe&Bistro(Ortaköy mahallesi, Muallim Naci Cd. No:18, 34347 Beşiktaş/İstanbul).

Po povratku smo otkrili i grčku crkvu (Ayios Fokas Church). Bila je otvorena, pa smo ušetali. Miris tamjana me je podsetio na kuću, mir i tišinu. Koliko god sam kosmopolita u duši, ipak se ono što te podseća na toplinu doma duboko sačuva u venama, i aktivira pri svakom dodiru sa poznatim mirisima, ukusima i vizurama. Mogu da zamislim koliko je Grcima nekada bila vredna i koliko im je značila. Danas je Grka ovde jako malo, a crkva je mahom zatvorena.

U nastavku područja je Arnavutkoj, ako uzmete taksi, za par minuta naćićete se među čarobnim kućama o kojima sam već pisala.