Dok smo se kretali ka Monrealu, promicali su čudesni
pejzaži, doduše malo utonuli u sivilo neba, ali je Sunce kasnije živnulo, te se
svetlost uselila i u naše slike.
Šareni medvedići za put, samo su povećavali našu
razdraganost.
Monreale nas je sačekao čudesan, ali je katedrala bila
zatvorena za turiste. Praznični dani, šta se može. Dok smo čekali da se otvori,
mogli smo uživati u lepoti ovog mestašceta, usnulim uličicama, razgledati
suvenire....ono što mi je bilo najinteresantnije, bilo je probanje njihovih
specijalteta. Jeli smo pecivo punjeno marcipanom. Taj divan ukus mogu i sada da
osetim u ustima.
Palermo je udaljen oko sedam kilometara, mogućeu je
autobusom doći i samostalno u ovo mestašce. Mi nismo imali dovoljno vremena.
Zimski dan je kratak, bilo je bolje ići sa agencijom.
Na ulazu u katedralu dočekala nas je ogromna skulptura
njenog graditelja, Vilijama II, normanskog vladara na Siciliji, koji je želeo
da pokaže moć i snagu svoga carstva. U projektu su učestvovali i sicilijanski i
vizantijski graditelji, otud ima dosta elemenata i istočnjačkog i zapadnjačkog.
Katedrala je sagradjena u XII veku, kao deo kraljevskog kompleksa. Jedna je od
najlepših normanskih gradjevina ne Siciliji.
Zapadna, ulazna fasada ima dve kule, od kojih je samo jedna
završena. Neoklasični portik dodat je u 18. veku. Crkva je krajnje neobična sa
druge strane, i vredi da se prošetate oko nje.
Naravno, katedrala je najpoznatija po zlatnim mozaicima. Unutar
kupole nalazi se ogroman mozik Hrista Pantokratora. Slike iz Starog zaveta su
predstavljene u brodu, dok su slike iz života Isusa Hrista u oltaru i u
transeptu.
Nažalost u kloster nismo mogli da udjemo. On je veličanstven
i sastoji se od 228 duplih stubova sa lukovima u arapskom stilu. Može se izaći
i na terase, odakle je vidljiv zaliv Zlatne školjke.
Još malo smo uživali u atmosferi ovog mestašceta, pa produžismo za Palermo.
