Putoljub

Kako do Plovdiva:

Mi smo krenuli iz Niša. Imate liniju koja u 5.30h ujutru kreće iz Niša ka Sofiji, i oko 9.00h naći ćete se u Sofiji (naravno, ako se zadržite na granci vreme dolaska se pomera)

Od Sofije ka Plovdivu sa glavne autobuske vozi prevoznik Karataš koji ima polaske na svakih sat vremena u prepodnevnim satima i karta u jednom pravcu je 9,50 leva.

Ako u popodnevnim satima želite u Plovdiv, imate drugog prevoznika za Plovdiv, koji takođe ima polaske na svakih sat vremena.

Povratak:

Ako se u prepodnevnim satima vraćate iz Plovdiva, nećete moći da dođete sa istom kompanijom (Karataš), pošto su njihovi polasci iz Plovdiva tek od 13.00h, na svakih sat vremena. 

Vodite računa da u Plovdivu postoje dve autobuske stanice, centralna i južna. Kada dolazite, autobus će vas ostaviti na centralnoj, a ako krećete prepodne odavde, karte kupujete na južnoj. Udaljenost ove dve stanice je pet minuta hoda.

Kako po Plovdivu: autobuske linije odlično funkcionišu. Karte se kupuju u autobusu, i koštaju 1lev, a do centra grada i početka starog grada vozi linija 26.

Šta videti u gradu:

Za obilazak Plovdiva vam treba više od jednog dana, mislim da je dva minimalno, a neće vam biti dosadno ako ostanete i duže, jer ovaj grad ima puno lepota.

stari grad Plovdiv

Najlepša kuća u starom gradu je ona gde je sada smešten Etnografski muzej. To je Kujumdžijeva kuća.

Nalazi se pored Hisar-kapije u Starom delu gradu. Sazidana je u XIX veku i nosi ime po svom vlasniku – bogatom plovdivskom trgovcu  Kujumdžiogluu. On je bio istaknuti član abadžijskog esnafa (majstori koji su proizvodili sukna)  i suvlasnik trgovačke firme u Beču. Zbog veličine Kujumdžijeva kuća postala je poznata i kao „Carska kuća“.

Kujumdžijiva kuća

Kuća ima barokno zatalasano pročelje, ukrašeno floranim motivima. Zadnja fasada se razlikuje od prednje, i nikad ne bih rekla da pripadaju istom objektu. Spoj drvenih kapaka i neobične fasade deluje jako efektno. U dvorištu je šadrvan a zgrada je opasana visokim zidovima. Šimšir krasi baštu, a u uglu dvorišta nalazi se  – mali osmatrački erker ili „tračara”. Sve ovo je, prepozanjete, istočnjački, turski uticaj.

Građevina se prostire na površini od oko 570m² i sastoji se iz dva dela – centralnog stambenog i nadogradnje. Oko centralne dvorane nalaze se četiri prostorije – po jedna u svakom uglu. Sobe su umetnički ukrašene, a vrata i dolapi su pokriveni duborezačkim radovima.

Bugarska ima razvijenu drvodeljačku školu i svi drvorezi nastali su upravo u Bugarskoj.

Istorija zgrade se menjala. Prelazila je iz ruke u ruku. 30-tih godina dvadesetog veka bila je čak skladište za duvan.

 

Osam godina kasnije država konfiskuje svu njegovu imovinu zbog neplaćenih poreza i daje je Opštini. Zahvaljujući gradonačelniku Božidaru Zdravkovu, ona je 1938. proglašena za kuću-eksponat i 1939. je renovirana da bi bila pretvorena u Gradski etnografski muzej.

Danas je ovo jedan od posećeniji muzeja u Plovdivu gde možete saznati puno etnografskom nasleđu Bugarske.

------------------------------------------------------------------------------- -----------------------------------------------------------------------------------------------------

Balabanova kuća ima fasadu koja u odnosu na ostale objekte nije toliko upečatljiva. Danas je to kuća umetnosti, gde se održavaju koncerti i izlažu slikarska dela. 

Balabanova kuća

Ne mogu vam opisati kako smo se osećali kad smo ušetali unutar nje, krijući se od jakog Sunca,a dočekali su nas zvuci klavira i flaute sa sprata kuće, baš sa mesta gde su se nekad održavali prijemi i balovi. Dvoje muzičara spemalo je svoj nastup za to veče, a nama su pružili mogućnost da utonemo u neko drugo vreme.

 

Kuću je sagradio početkom 19. veka Hadži Panaiot Lampsha, bugarski državljanin, rođen u Plovdivu. Bio je bogat trgovac i lider, član kaftandzijskog ceha.Kuća je imala tri vlasnika. Danas  nosi ime svog poslednjeg vlasnika,  Luke Balabanova. Dimenzije kuća su impresivne, ima 546 m² izgrađene površine. Velika kapija sa ulice i široka vrata u dvorište nasuprot nje vode u dugu verandu sa visokim plafonom. Prostorija je popločana kamenim pločama.

Odavde se ulazi u prostorije prizemlja gde su se obavljale dnevne aktivnosti vezane za domaćinstvo.

Danas se ovde izlažu različita umetnička dela.

Da biste došli do gornjeg sprata, morate se popeti unutrašnjim drvenim stepeništem, koja posetioca vodi u veliki salon. Njegov prednji deo je najimpozantniji zbog bogato ukrašenog plafona urađenog u drvetu. Oko salona nalaze se 4 sobe . Opremljeni su restauriranim starinskim nameštajem i tkaninama.

Ova kuća je nažalost srušena 30-ih godina 20. veka. ali je arh. Hristo Peev, najistaknutiji istraživač renesansnih kuća u Plovdu, uspeo da je rekonstruiše 70-ih godina, na osnovu fotografskog materijala i šema, i pod vođstvom renomiranih plovdivskih arhitekata.

 U podrumu su dve dvorane koje služe za organizovanje privremenih umetničkih izložbi.

-------------------------------------------------------------------------------

kuća Stepana Hindlijana

Šta posetiti kada ste u okolini Pirota?
Postoji puno lepih mesta, pogotovu što je i Stara planina blizu, ali ovo je plan za jednodnevni izlet:

1.Pirotska tvrđava (Momčilov grad). 

Podignuta je za vladavine kneza Lazara Hrebeljanovića na brdu Sarlah.Ne zna se tačno da li je izgradio sam knez Lazar ili vojvoda Momčilo, o kojem se veoma malo zna. Išla је iz srpskih u turske ruke i obratno. Utvrđenje je bilo u vojnoj upotrebi sve do prve polovine XX veka. 

Pirotski grad se sastojao od tri dela. Ono što danas obilazimo zapravo je srednji deo sa bedemom i kulama. Nemojte se iznenaditi,unutar tvrđave je mnogo stepenica,potrebna vam je udobna obuća i malo kondicije,ali s obzirom da nije velika po površini,nećete se previše zadihati.

Tvrđava je proglašena za jednu od osam najlepših tvrđava Srbije, po izboru Turističke organizacije.

Za sada ulaz u tvrđavu se ne plaća. Planiran je dodatni sadržaj poput 3d virtuelnih tura,ali ideja još nije sprovedena u delo.

Ispred same tvrđave nalazi se parking, a uz nju park, tako da i ako dolazite iz daleka, bez problema imate gde da ostavite kola i da  prošetate. Sama tvrđava je bila u procesu rekonstrukcije, ali je skoro završena.

2.Muzej ponišavlja

5.Nišavska dolina. Etno kompleks pored Nišave-na starom putu Pirot-Dimitrovgrad. Svi objekti su izgrađeni po ugledu na stari balkanski tip gradnje. Izuzetno lep primer etno sela, mislim da se nećete pokajati ako ga posetite.



6.Zavojsko jezero je veštačko jezero 17 km od Pirota. Odlično mesto za porodični odmor i opuštanje. Pored sela Pakleštica postoji plaža, pa se možete i kupati, ako volite osveženje u jezeru.


7.Selo Gostuša. Uspavano selo na Staroj planini. Na mene je Gostuša ostavila malo je reći jak utisak. Nekada veliko i ekonomski jedno od jačih sela u okolini, koje se pretežno bavilo stočarstvom, danas se svelo na desetak starijih meštana. Mladi su se raselili, postoje samo još kuće, pokrivene kamenim blokovima, koje nemo stoje, pa deluje kao da se selo uspavalo u prošlom veku.

8. Ako pak na mestu raskršćja prema Zavoju ne krenete prema jezeru, nego u pravcu Visočke Ržane, krenućete u istraživanje još mnogo skrivenih lepota Pirota.

Jedan viken je malo za otkivanje svih, ali možete izdvojiti par onih koje bi zaista želeli da vidite.

9.Pećinska crkva  sv. Petra i Pavla. Crkva je nastala pregradjivanjem jedne od brojnih pećina na Staroj planini, najverovatnije u 14. veku. Na severnom zidu crkve predstavljen je Isus, mlad i ćelav. S obzirom da ovakakvo freskoslikarstvo nije u skladu sa crkvenim kanonima, pretpostavlja se de je reč o isposnici, koja ne podleže episkopskoj cenzuri.

Mesto je dobro obeleženo oznakama, nećete promašiti skretanje, zasigurno.



9.Selo Slavinje i blizu njega  Rosomački lonci jedan od najlepših kanjona Srbije.Ovo je zapravo kanjon reke Rosomače. Rosomača pravi neobičan kanjon slojevitih ivica, u kome se nalazi više proširenja sa virovima koja podsećaju na kotlove ili lonce, po čemu je kanjon i dobio ime. Kanjon se još naziva i Rosomačko grlo.

Prijepolje nas je dočekalo umiveno kišom, razbuđeno prolećem. Sva njegova lepota buknula je pred našim očima. Toliko krasote prirode na jednom mestu. Srbi , bogati li ste, Srbi , ludi li ste! Ne znate da cenite lepote koje vaša zemlja ima!
Prijepolje se nalazi u jugozapadnoj Srbiji, u dolini reke Lim, u blizini Zlatara,na tromeđi BIH,Srbije i Crne Gore. 

Šta vas prvo asocira na Prijepolje? Beli anđeo, manastir Mileševa. Neke Lim i rafting. I mislim da naše znanje tu staje, sem ako se ne dosetimo nekog podataka skrivenog u našem mozgu.
A spisak prirodnih lepota i znamenitosti koje ćete tamo videti je veliki.

Šta je to lepo što bih vam preporučila? Krenimo redom:

1. Manastir Mileševa
Manastir je zadužbina srpskog kralja Vladislava Nemanjića, sina Stefane Nemanje. Manastir je rađen u raškom stilu, bez dekorativnosti. Pažnju su mi privukli neobični lukovi iznad gornjih prozora, koje nisam viđala kod drugih manastira. 
U okviru dvorišta nalaze se senici, prelep konak, riznica koja nažalost nije trenutno otvorena za posetioce, pošto nemaju kustosa, skulptura belog andjela i drvo klen za koje je vezana legenda.
Drvo je raslo na porušenim zidinama manastira. Prilikom zadnje obnove manastira u XIX veku, neimari su ga presadili pokraj manastira i od tad je simbol Mileševe.
Iznad kompleksa je stari drveni most, odakle možete napraviti spektakularne fotografije na celu portu manastira.
Na terasi priprate mileševske crkve, kažu istoričari, voleo je da boravi Sveti Sava. Posle njegove smrti u Trnovu, kralj Vladislav je na jedvite jade uzeo od Bugara ostatke svog strica, te je Savino telo sahranio u istoj priprati u kojoj je voleo da provodi vreme za života. Nažalost, odatle, telo je odneto na Vračar i zapaljeno.
Manastir se u doba nemanjićke Srbije nalazio na raskrsnici tri najvažnija karavanska puta svog doba: dračkog, dubrovačkog i bosanskog, koji su sjedinjeni vodili ka srcu Rasa. Zato je upravo, na brdu iznad manastira i podignut grad da ga brani. 
Upravo ka njemu se zaputili.

2.Mileševac

Kada od Mileševe pođete uskim izlokanim putem uzbrdo, videćete ostatke nekadašnje tvrđave na vrhu. A ispod njih se beli džamija. Prateći put zapravo stižete u selo Hisardžik, odakle možete do starog grada, džamije ili Savinih izvora. 
Put je vijugav i strm.Nije za novija kola pošto je urastao u grane i šiblje pa ćete ih, velika je mogućnost, ogrebati. Radije krenite peške, nije daleko, a usput će vam se otvarati takvi vidici da ćete zaboraviti da se penjete. Ja kakva je moćna tvrđava, a ona bela džamija udno brda, još više ističe sive stene na kojima se tvrđava prostire.
Nažalost, džamija je bila  zatvorena, pa nismo mogli da vidimo čuveni Kuran star četiri veka. Spremalo se nevreme. Zato smo odustali od penjanja do tvrđave, ali Savinu pećinu nikako nismo mogli da ispustimo.
3.Savina pećina

Krenusmo put pećine makadamom. Put zavija oko brda na kojem se diže grad, a sa leve strane nanizani su malinjaci.
Imamo vodiča-lokalca. Sam se ponudio da nam pokaže put. 
Staza nije za svakog, oni koji ne vole planinarenje i visinu ne bi se osećali prijatno.Drveno stepenište vodi ka platformi. Ispred ulaza u pećinu memorijalna tabla, u spomen mladiću koji je nepažnjom pao sa nju u ponor.
U pećini – izvor. Predanje kaže da nevernici i svađalice ne mogu da dohvate vodu, da im ona izmiče. Takođe, veruje se da je Savina voda lekovita. 


4.Restoran Kanjon

Svraćamo u restoran Kanjon na pastrmku. Jedan od poznatijih restorana u ovom kraju. Unutra je slavlje. Promiču pored nas žene obučene drugačije no što smo navikli. Nose marame ili šarenu odeću, sve u saglasju sa tradicijom ovoga kraja. Sedimo napolju, pored vodopada, probamo pastrmku i sladimo se hurmadžikom,orjentalnim kolačom koji mi se baš dopao.

5.Kamena Gora

Smešteni smo na Kamenoj gori,najpopularnijem selu Prijepolja, zaseok Guvnište. Put je malo zabačeniji, gledajte da do smeštaja dođete po dnevnom svetlu, da bi se lakše snašli.
Selo je najpoznatije je po drevnom boru, 400 godina starom. Sem toga,poznato je i kao selo stogodišnjaka, a proglašeno je i vazdušnom banjom.
Stara drvena arhitektura kuća na kamenoj osnovi je sačuvana do u detalja i danas je prilagođena za turiste, pa ovde deluje preko deset etno domaćinstava, čak postoji i muzej.
Na početku sela je etno restoran Ruža, sa odličnom hranom.. 



6.Prijepolje

Posetom ovom gradiću, koji je nastao kao trg manastira Mileševe, osetila sam isto zadovoljstvo koje imam kada boravim u bilo kom gradu u kojem se oseća taj orjentalni duh. Sahat kule, Ibrahim–Pašina džamija, Mahmut- begova džamija, Katolička crkve itd....Svi oni su svedoci vekovnog postojanja i opstajanja kultura različitih civilizacija.

Ako budete dolazili iz pravca Nove Varoši, imaćete priliku da uživate u okolnim pejzažima. Zapravo , moje uživanje krenulo je još od Sjenice, ovaj kraj ima tako čudesnu prirodu. Zanemarite deponiju na ulazu u Prijepolje, nadajmo se nekim boljim vremenima, kada će naša ekološka svest porasti.
Ako prošetate uz Lim, videćete neobičen skulpture u drvetu. To je samouki umetnik Golub Milanović ukrasio svako drvo koje izbaci Lim, i to na licu mesta. Neobična i lepa umetnost.
I za ljubitelje rakije se ovde nađe po nešto. Raspitajte se u Turističkoj organizaciji za destileriju „Ognjene“, pa svratite u rakijski podrum gde možete degustirati 16 vrsta voćnih rakija i likera. Ovde se organizuju turističke posete, najčešće za najavljene grupe, i mogu da se probaju ne samo šljivovica ili kajsijevača, već i medovina, travarica, nanovača, kao i likeri od maline ili višnje.

7.Sopotnica


Put do Sopotnice nije baš najbolji, ali ako budete pažljivi uspećete da se probijete do ovog blaga koje se nalazi oko 17 km od Prijepolja.
Put uzbrdo vodi pored starih vodenica, valjarica-gde se nekada mlela pšenica i kukuruz ali i valjalo sukno.
Ogromna količina voda strmoglavljuje sa visine od oko 20m. Lepota kakva se ne može opisati. A vi stojite na drvenoj platformi i puštate kapljice vode da vam prskaju lice.




Za kraj našeg boravka, odlučujemo da obiđemo manastire Davidovica i Kumanica.
Davidovica je zadužbina monaha Davida,unuka Stefana Nemanje.Postoji verovanje da se u manastiru nalaze osam grobova braće Jugovića, čija je tela posle kosovske bitke ovde prenela kneginja Milica.
Manastir Kumanica posvećen je sv.arhangelu Mihajlu. Da biste došli do Kumanice, morate da pređete granicu sa Crnom Gorom, na putu za Bijelo Polje, a onda 10 minuta kasnije pređete most i opet ste na srpskoj teritoriji. Put vodi impozatnim kanjom reke Lim.
Kada tamo stignete dočekaće vas ljubazne monahinje.Ovde ćete se, kao i svi posetioci, umiti vodom sa česme i sesti da odmorite uz vanilice iz manastira, dok vam se iznad glave promaljaju strme stene, a podno manastira huči brza reka.I pruga prolazi neposredno ispod manastira.
Naš obilazak Prijepoljskog kraja se završio. Naravno, vratili bi se opet, ima mnogo neistraženog blaga. Čeka nas kanjon Mileševke, beloglavi supovi i još koje selo da ga otkrijemo i istražimo.
Ako volite da gledate video zapise,ovo je video priča iz Prijepolja:

A do tada,
Pozdravlja vas vaš Putoljub