Putoljub

Kako do Plovdiva:

Mi smo krenuli iz Niša. Imate liniju koja u 5.30h ujutru kreće iz Niša ka Sofiji, i oko 9.00h naći ćete se u Sofiji (naravno, ako se zadržite na granci vreme dolaska se pomera)

Od Sofije ka Plovdivu sa glavne autobuske vozi prevoznik Karataš koji ima polaske na svakih sat vremena u prepodnevnim satima i karta u jednom pravcu je 9,50 leva.

Ako u popodnevnim satima želite u Plovdiv, imate drugog prevoznika za Plovdiv, koji takođe ima polaske na svakih sat vremena.

Povratak:

Ako se u prepodnevnim satima vraćate iz Plovdiva, nećete moći da dođete sa istom kompanijom (Karataš), pošto su njihovi polasci iz Plovdiva tek od 13.00h, na svakih sat vremena. 

Vodite računa da u Plovdivu postoje dve autobuske stanice, centralna i južna. Kada dolazite, autobus će vas ostaviti na centralnoj, a ako krećete prepodne odavde, karte kupujete na južnoj. Udaljenost ove dve stanice je pet minuta hoda.

Kako po Plovdivu: autobuske linije odlično funkcionišu. Karte se kupuju u autobusu, i koštaju 1lev, a do centra grada i početka starog grada vozi linija 26.

Šta videti u gradu:

Za obilazak Plovdiva vam treba više od jednog dana, mislim da je dva minimalno, a neće vam biti dosadno ako ostanete i duže, jer ovaj grad ima puno lepota.

stari grad Plovdiv

Najlepša kuća u starom gradu je ona gde je sada smešten Etnografski muzej. To je Kujumdžijeva kuća.

Nalazi se pored Hisar-kapije u Starom delu gradu. Sazidana je u XIX veku i nosi ime po svom vlasniku – bogatom plovdivskom trgovcu  Kujumdžiogluu. On je bio istaknuti član abadžijskog esnafa (majstori koji su proizvodili sukna)  i suvlasnik trgovačke firme u Beču. Zbog veličine Kujumdžijeva kuća postala je poznata i kao „Carska kuća“.

Kujumdžijiva kuća

Kuća ima barokno zatalasano pročelje, ukrašeno floranim motivima. Zadnja fasada se razlikuje od prednje, i nikad ne bih rekla da pripadaju istom objektu. Spoj drvenih kapaka i neobične fasade deluje jako efektno. U dvorištu je šadrvan a zgrada je opasana visokim zidovima. Šimšir krasi baštu, a u uglu dvorišta nalazi se  – mali osmatrački erker ili „tračara”. Sve ovo je, prepozanjete, istočnjački, turski uticaj.

Građevina se prostire na površini od oko 570m² i sastoji se iz dva dela – centralnog stambenog i nadogradnje. Oko centralne dvorane nalaze se četiri prostorije – po jedna u svakom uglu. Sobe su umetnički ukrašene, a vrata i dolapi su pokriveni duborezačkim radovima.

Bugarska ima razvijenu drvodeljačku školu i svi drvorezi nastali su upravo u Bugarskoj.

Istorija zgrade se menjala. Prelazila je iz ruke u ruku. 30-tih godina dvadesetog veka bila je čak skladište za duvan.

 

Osam godina kasnije država konfiskuje svu njegovu imovinu zbog neplaćenih poreza i daje je Opštini. Zahvaljujući gradonačelniku Božidaru Zdravkovu, ona je 1938. proglašena za kuću-eksponat i 1939. je renovirana da bi bila pretvorena u Gradski etnografski muzej.

Danas je ovo jedan od posećeniji muzeja u Plovdivu gde možete saznati puno etnografskom nasleđu Bugarske.

------------------------------------------------------------------------------- -----------------------------------------------------------------------------------------------------

Balabanova kuća ima fasadu koja u odnosu na ostale objekte nije toliko upečatljiva. Danas je to kuća umetnosti, gde se održavaju koncerti i izlažu slikarska dela. 

Balabanova kuća

Ne mogu vam opisati kako smo se osećali kad smo ušetali unutar nje, krijući se od jakog Sunca,a dočekali su nas zvuci klavira i flaute sa sprata kuće, baš sa mesta gde su se nekad održavali prijemi i balovi. Dvoje muzičara spemalo je svoj nastup za to veče, a nama su pružili mogućnost da utonemo u neko drugo vreme.

 

Kuću je sagradio početkom 19. veka Hadži Panaiot Lampsha, bugarski državljanin, rođen u Plovdivu. Bio je bogat trgovac i lider, član kaftandzijskog ceha.Kuća je imala tri vlasnika. Danas  nosi ime svog poslednjeg vlasnika,  Luke Balabanova. Dimenzije kuća su impresivne, ima 546 m² izgrađene površine. Velika kapija sa ulice i široka vrata u dvorište nasuprot nje vode u dugu verandu sa visokim plafonom. Prostorija je popločana kamenim pločama.

Odavde se ulazi u prostorije prizemlja gde su se obavljale dnevne aktivnosti vezane za domaćinstvo.

Danas se ovde izlažu različita umetnička dela.

Da biste došli do gornjeg sprata, morate se popeti unutrašnjim drvenim stepeništem, koja posetioca vodi u veliki salon. Njegov prednji deo je najimpozantniji zbog bogato ukrašenog plafona urađenog u drvetu. Oko salona nalaze se 4 sobe . Opremljeni su restauriranim starinskim nameštajem i tkaninama.

Ova kuća je nažalost srušena 30-ih godina 20. veka. ali je arh. Hristo Peev, najistaknutiji istraživač renesansnih kuća u Plovdu, uspeo da je rekonstruiše 70-ih godina, na osnovu fotografskog materijala i šema, i pod vođstvom renomiranih plovdivskih arhitekata.

 U podrumu su dve dvorane koje služe za organizovanje privremenih umetničkih izložbi.

-------------------------------------------------------------------------------

kuća Stepana Hindlijana

Šta posetiti kada ste u okolini Pirota?
Postoji puno lepih mesta, pogotovu što je i Stara planina blizu, ali ovo je plan za jednodnevni izlet:

1.Pirotska tvrđava (Momčilov grad). 

Podignuta je za vladavine kneza Lazara Hrebeljanovića na brdu Sarlah.Ne zna se tačno da li je izgradio sam knez Lazar ili vojvoda Momčilo, o kojem se veoma malo zna. Išla је iz srpskih u turske ruke i obratno. Utvrđenje je bilo u vojnoj upotrebi sve do prve polovine XX veka. 

Pirotski grad se sastojao od tri dela. Ono što danas obilazimo zapravo je srednji deo sa bedemom i kulama. Nemojte se iznenaditi,unutar tvrđave je mnogo stepenica,potrebna vam je udobna obuća i malo kondicije,ali s obzirom da nije velika po površini,nećete se previše zadihati.

Tvrđava je proglašena za jednu od osam najlepših tvrđava Srbije, po izboru Turističke organizacije.

Za sada ulaz u tvrđavu se ne plaća. Planiran je dodatni sadržaj poput 3d virtuelnih tura,ali ideja još nije sprovedena u delo.

Ispred same tvrđave nalazi se parking, a uz nju park, tako da i ako dolazite iz daleka, bez problema imate gde da ostavite kola i da  prošetate. Sama tvrđava je bila u procesu rekonstrukcije, ali je skoro završena.

2.Muzej ponišavlja

5.Nišavska dolina. Etno kompleks pored Nišave-na starom putu Pirot-Dimitrovgrad. Svi objekti su izgrađeni po ugledu na stari balkanski tip gradnje. Izuzetno lep primer etno sela, mislim da se nećete pokajati ako ga posetite.



6.Zavojsko jezero je veštačko jezero 17 km od Pirota. Odlično mesto za porodični odmor i opuštanje. Pored sela Pakleštica postoji plaža, pa se možete i kupati, ako volite osveženje u jezeru.


7.Selo Gostuša. Uspavano selo na Staroj planini. Na mene je Gostuša ostavila malo je reći jak utisak. Nekada veliko i ekonomski jedno od jačih sela u okolini, koje se pretežno bavilo stočarstvom, danas se svelo na desetak starijih meštana. Mladi su se raselili, postoje samo još kuće, pokrivene kamenim blokovima, koje nemo stoje, pa deluje kao da se selo uspavalo u prošlom veku.

8. Ako pak na mestu raskršćja prema Zavoju ne krenete prema jezeru, nego u pravcu Visočke Ržane, krenućete u istraživanje još mnogo skrivenih lepota Pirota.

Jedan viken je malo za otkivanje svih, ali možete izdvojiti par onih koje bi zaista želeli da vidite.

9.Pećinska crkva  sv. Petra i Pavla. Crkva je nastala pregradjivanjem jedne od brojnih pećina na Staroj planini, najverovatnije u 14. veku. Na severnom zidu crkve predstavljen je Isus, mlad i ćelav. S obzirom da ovakakvo freskoslikarstvo nije u skladu sa crkvenim kanonima, pretpostavlja se de je reč o isposnici, koja ne podleže episkopskoj cenzuri.

Mesto je dobro obeleženo oznakama, nećete promašiti skretanje, zasigurno.



9.Selo Slavinje i blizu njega  Rosomački lonci jedan od najlepših kanjona Srbije.Ovo je zapravo kanjon reke Rosomače. Rosomača pravi neobičan kanjon slojevitih ivica, u kome se nalazi više proširenja sa virovima koja podsećaju na kotlove ili lonce, po čemu je kanjon i dobio ime. Kanjon se još naziva i Rosomačko grlo.