Putoljub

Bergama

Ovaj grad poznat je po ruševinama Pergama, starog antičkog naselja, koje se nalazi na brdu iznad.
Mi smo se ipak odlučili da umesto obilaska starog grada, obidjemo ovaj novi. Doduše, ovde sve deluje kao da je vreme stalo još pre pedesetak godina.

Traktor kao prevozno sredstvo, i alat za obradu zemljišta može se videti na svakom koraku.

A ovo je stara antikvarnica, gde ćete naći stvari iz pre par vekova.

Dekica sedi, očekajući mušterije. Popričao je malo sa nama, ko smo, odakle smo...Srbistan, objasnismo...

Kapidžici su mali, moraš da se saviješ pre nego li udješ u dvorište kuće. Ne znam jesu li ranije ljudi bili niži, ili se ovako gradilo zbog uštede na materjalu.

Stari drveni sanduci. Kod nas se po selima u ovakvim sanducima čuvala devojačka sprema. Ne znam da li je isto i kod njih, s obzirom da smo mnoge običaje upravo od Turaka usvojili.

Bergama je poznat po proizvodnji vunenih tepiha, proizvodnji pamuka i tekstilnoj industriji, kao i po rudniku zlata i proizvodnji zlatnog nakita.

Žene su mahom u šalvarama i maramama.

I pored toga što su kuće stare, njihovo šarenilo im daje veselost.

Ovo je zvekir na jednom od ulaza.

Muškatle se kod njih gaje pored puta.

Penjali smo se dalje, ka brdu, u pokušaju da dopremo do prvog dela zidina Pergama i da nadjemo koji vidikovac s kojeg se sagledava grad. Što smo se vise gubili po malenim sokacima, to smo tonuli u bedu i zapuštenost. Imala sam utisak da smo putovali kroz vreme...

Prevozna sredstva u Bergami.

I konačno nadjosmo vidikovac. Grad smešten u zapadnoj Turskoj, kao deo izmirske provincije.

A tu sa mesta na kom smo slikali, virile je ova kućica sastavljena od otpadaka sakupljenih po deponiji.

I svaka od kuća ima i garniture za uživanje u bašti.

Grad Pergamon uzdiže sa na brdu.

Za vreme helenizma ovaj grad je bio razvijeno središte Pergamske države. Bio je podeljen na donji grad s prodavnicama, srednji grad s gimnazijama i svetilištima, i gornji grad s Atininim hramom. Najveći uspon Pergam je doživeo u doba vladavine kraljeva Atala I i Eumena II.
Nažalost, jedan od najlepših delova Pergama, Zevsov žrtveni oltar danas je izložen u Berlinu, pošto su ga Nemci uz, uz dozvolu turske vlasti, u celosti preneli za Nemačku.

Pergamska biblioteka (sа 200.000 knjiga) ubrajala se, uz aleksandrijsku, u vodeće biblioteke helenističkog kulturnog sveta.

Pergament pisaći materijal dobijen preradom kože ovaca ili koza je dobio ime upravo prema gradu Pergamu. U 2. veku pre Hrista, zbog naraslih potreba novoosnovane kraljevske biblioteke i nakon što su egipatski vladari zabranili izvoz papirusa u taj grad, Pergam je bio primoran da poveća proizvodnju pergamenta.

Maketa Zevsovog žrtvenog oltara.

Jedan od hotela, koji nudi smeštaj u ovom gradu.

Mačke, kao neizostavne životinje u svakoj turskoj naseobini.

Natkrivena tržnica

Ispred ulaza u džamiju stoje papuče. Turci peru noge pre ulaska u džamiju/ritualno pranje pred molitvu/, ostavljaju cipele, a uzimaju neke od ovih papuča. A za pranje, ispred svake džamije stoje šedrvani.

Ovaj sajdžija je samo jedan od zanatlija u gradu. Ispred njegove radnje, na trotoaru, stoje šoljice iz kojih su pili čaj, najomiljeniji napitak u Turskoj.

Stara džamija je u procesu restauracije. Nije bilo moguće ušetati ni u dvorište.

Seldžučki minaret iz 14. veka

Još jedan pogled na Pergamon na brdu.

Posle obilaska svratismo da probamo pide-to je turska pita.

Ova je bila sa mlevenim mesom. Naravno ima različitih ukusa.

Od Pergama prema severozapadu, na višem položaju u odnosu na nekadašnji grad, nalaze se ostaci svetilišta posvećenog Asklepiju, grčkom bogu lekarstva i medicine. Tu, gde je nekada bilo najveće helenističko lečilište, sada su vidljivi ostaci stubova sa reljefima zmija, koje su bile simbol boga Asklepija, a u modernom svetu su simbol medicine i farmacije.

Maleni stanovnik Bergame. Odlučio je da se neko vreme vrzma oko nas, tražeći nam koji novčić.

No коментара

, by putoljub

Turska

Troja

Pre par godina čitala sam knjigu koja priča o nalaženju Troje. Sada sam ovde, i pokušavala sam de se setim detalja kako je i zbog čega poveden dugogodišnji rat, koji se loše završio po Trojance. I kako je posle toliko godina ovo nalazište povezano sa Trojom?

Šliman, nemacki industrijalac,došao je na teritoriju Turske, rešen da se dokaže u naučnim arheološkim krugovima, sa željom da pronadje Troju. Isprva, svi su mu se podsmevali.

Ipak, ubrzo je javno objavio da je otkrio dvorac trojanskog kralja Prijama. Vest je odjeknula u Evropi, a naučnici su ga oštro napali i zlobno mu se smejali. Tada je odlučio da prekine dalja istraživanja. Ali, dan uoči napuštanja razrovanog brežuljka Hisarlik, Šliman je slučajno video kako se sunčeva svetlost odbija o nekakav predmet koji viri iz zgarišta i peska. Ispostavilo se da je to samo jedan komad od brojnih srebrnih i zlatnih skupocenosti koje će potom iskopati. Bio je uveren da je pronašao Prijamovu riznicu. Danas je to blago smešteno u Rusiji, i još se pouzdano ne zna datira li iz tog perioda ili nekih hiljadu godina kasnije.

Mačke su uobičajeni posetioci svih važnih i nevažnih lokaliteta u Turskoj. Miljenice domaćeg stanovništva, opkoljavaju svaki kvadrat zemljišta, te su stalno uletale na moje fotografije.

Nalazište jedne od Troja

tavanica Apolonovog hrama-bio je deo jednog od naselja poznatih pod imenom Troja

Veliki rat nastao zbog ljubavi je legenda ili stvarnost. Opisan u Ilijadi i Odiseji, mit po kome su snimani filmovi. Ilijada opisuje poslednju godinu opsade Troje, a Odiseja Odisejev povratak kući, posle rata.

kompijuterski prikaz rampe uz koju je dovučen trojanski konj

Prema grčkoj mitologiji, rat je vodjen između Trojanaci i Grka, zbog Parisove otmice prelepe Jelene, žene spartanskog kralja Menelaja.

Rat je izvorno potekao iz svađe između boginja Atene, Here i Afrodite. Nakon što im je Eris, boginja disharmonije, predala zlatnu jabuku-Jabuku razdora, koja je namenjena najlepšoj boginji. Boginje počeše da se svadjaju. Ovo voće, koje je večito izazivalo probleme i medju ljudima i medju bogovima, dovelo je do ljute rasprave. Sujetne boginje, kao sujetne žene, ne htedoše jedna drugoj da priznaju nadmoć i lepotu. Ko bi mogao rešiti sukob izmedju njih do samog velikog Zevsa. Ali Zevs je bio mudar. Zamerili se kojoj od boginja, biće proklet. Zato je poslao po Parisa, junaka o kojem su pričali bogovi.

I tako je Zevs boginje poslao Parisu, da presudi koja je zaslužila jabuku.Boginje mu ponudiše ponešto zauzvrat, ne bi li one postale pobednice.

slika ispred nalazišta gde je prikazana legenda o Troji

Afrodita mu ponudi ljubav.Paris donese odluku da njoj pripadne jabuka.U znak zahvalnosti, Afrodita je omađijala Jelenu da se zaljubi u Parisa, koji ju je odveo u Troju. Agamemnon, kralj Mikene i brat Jeleninog muža Menelaja, poveo je ekspediciju u Troju i opkolio grad zbog Parisove uvrede. Opsada je trajala deset godina.

Nakon smrti brojnih junaka, Ahila i Ajaksa, kao i trojanskih Hektora i Parisa, grad je pao kao rezultat podvale, danas poznate pod nazivom Trojanski konj. Grci su ubili većinu muškaraca, a ostale porobili; ostavili su žene i decu, opljačkali i spalili hramove i crkve, čime su zaslužili osvetu bogova. Samo se mali broj Grka uspešno vratio svojim kućama, dok je većina naselila obližnja ostrva i tamo napravila zasebne kolonije.

Šliman izgleda da je jedini čvrsto verovao u postojanje ovog grada.
Posle mnogo muke i truda, uspeo je da dokaže da je pronašao grad koji jeste Troja. Bar je u to vreme, veći broj arheologa uverio da je našao Troju. Danas, naučnici i dalje nisu sigurni, da li je ovo Troja iz Homerovog epa. Možda je ona ipak delo mašte, a ovaj grad je sasvim slučajno povezan sa epom ?

Prvo naselje koje je ovde formirano izgleda da je bilo uspešan trgovački grad koji je kontrolisao morski prolaz Dardanele kroz koji su trgovci putovali iz Egejskog u Crno more. Šliman je otkrio velika gradska vrata koja su pripadala Troji II., za koju je on verovao da je Homerova Troja, jer je odgovarala opisu iz epa.
Medjutim, kasnije je otkriveno da je na ovoj teritoriji postojalo više naselja /čak devet/, koja su nestajala zbog epidemija, požara ili ratova. Troja VII smatra se Homerovom Trojom.

Šliman je tražio, i uspeo da nadje rampu, kojom je prema epu Trojanski konj dovučen do glavnih zidina. Ostaci rampe su veoma dobro očuvani.

Od 1998. godine Troja je upisana na UNESCO-v popis mesta svetske baštine u Aziji.

I pored toliko značajnog nalazišta, Turci ne posvećuju mnogo pažnje ovom lokalitetu. I sam vodič nije sa etuzijazmom ispričao priču o Troji i ostacima koji su nadjeni, objašnjavajući da ima mnogo lepših i bolje očuvanih nalazišta.

Najviše utisaka na običnog posetioca ostavlja Trojanski konj, napravljen za turiste, u koji možete ući i slikati se. Ako se nadjete u Čankaleu, možete videti i filmsku /holivudsku/ verziju ovog konja.

a ovo je natpis na toaletu, pored same lokacije

suveniri koje možete kupiti

5 коментара

, by putoljub

Pages

Putoljub

Bergama

Troja

About me

Follow Us

Pinterest

Oznake

Arhiva Bloga

Instagram