Bergama
5/14/2014
Ovaj grad poznat je po ruševinama Pergama, starog antičkog naselja, koje se nalazi na brdu iznad.
Mi smo se ipak odlučili da umesto obilaska starog grada, obidjemo ovaj novi. Doduše, ovde sve deluje kao da je vreme stalo još pre pedesetak godina.
Traktor kao prevozno sredstvo, i alat za obradu zemljišta može se videti na svakom koraku.
A ovo je stara antikvarnica, gde ćete naći stvari iz pre par vekova.
Dekica sedi, očekajući mušterije. Popričao je malo sa nama, ko smo, odakle smo...Srbistan, objasnismo...
Kapidžici su mali, moraš da se saviješ pre nego li udješ u dvorište kuće. Ne znam jesu li ranije ljudi bili niži, ili se ovako gradilo zbog uštede na materjalu.
Stari drveni sanduci. Kod nas se po selima u ovakvim sanducima čuvala devojačka sprema. Ne znam da li je isto i kod njih, s obzirom da smo mnoge običaje upravo od Turaka usvojili.
Bergama je poznat po proizvodnji vunenih tepiha, proizvodnji pamuka i tekstilnoj industriji, kao i po rudniku zlata i proizvodnji zlatnog nakita.
Žene su mahom u šalvarama i maramama.
I pored toga što su kuće stare, njihovo šarenilo im daje veselost.
Ovo je zvekir na jednom od ulaza.
Muškatle se kod njih gaje pored puta.
Penjali smo se dalje, ka brdu, u pokušaju da dopremo do prvog dela zidina Pergama i da nadjemo koji vidikovac s kojeg se sagledava grad. Što smo se vise gubili po malenim sokacima, to smo tonuli u bedu i zapuštenost. Imala sam utisak da smo putovali kroz vreme...
I konačno nadjosmo vidikovac. Grad smešten u zapadnoj Turskoj, kao deo izmirske provincije.
A tu sa mesta na kom smo slikali, virile je ova kućica sastavljena od otpadaka sakupljenih po deponiji.
I svaka od kuća ima i garniture za uživanje u bašti.
Grad Pergamon uzdiže sa na brdu.
Mačke, kao neizostavne životinje u svakoj turskoj naseobini.
Ispred ulaza u džamiju stoje papuče. Turci peru noge pre ulaska u džamiju/ritualno pranje pred molitvu/, ostavljaju cipele, a uzimaju neke od ovih papuča. A za pranje, ispred svake džamije stoje šedrvani.
Ovaj sajdžija je samo jedan od zanatlija u gradu. Ispred njegove radnje, na trotoaru, stoje šoljice iz kojih su pili čaj, najomiljeniji napitak u Turskoj.
Stara džamija je u procesu restauracije. Nije bilo moguće ušetati ni u dvorište.
Od Pergama prema severozapadu, na višem položaju u odnosu na nekadašnji grad, nalaze se ostaci svetilišta posvećenog Asklepiju, grčkom bogu lekarstva i medicine. Tu, gde je nekada bilo najveće helenističko lečilište, sada su vidljivi ostaci stubova sa reljefima zmija, koje su bile simbol boga Asklepija, a u modernom svetu su simbol medicine i farmacije.
Maleni stanovnik Bergame. Odlučio je da se neko vreme vrzma oko nas, tražeći nam koji novčić.
Mi smo se ipak odlučili da umesto obilaska starog grada, obidjemo ovaj novi. Doduše, ovde sve deluje kao da je vreme stalo još pre pedesetak godina.
Traktor kao prevozno sredstvo, i alat za obradu zemljišta može se videti na svakom koraku.
A ovo je stara antikvarnica, gde ćete naći stvari iz pre par vekova.
Dekica sedi, očekajući mušterije. Popričao je malo sa nama, ko smo, odakle smo...Srbistan, objasnismo...
Kapidžici su mali, moraš da se saviješ pre nego li udješ u dvorište kuće. Ne znam jesu li ranije ljudi bili niži, ili se ovako gradilo zbog uštede na materjalu.
Stari drveni sanduci. Kod nas se po selima u ovakvim sanducima čuvala devojačka sprema. Ne znam da li je isto i kod njih, s obzirom da smo mnoge običaje upravo od Turaka usvojili.
Bergama je poznat po proizvodnji vunenih tepiha, proizvodnji pamuka i tekstilnoj industriji, kao i po rudniku zlata i proizvodnji zlatnog nakita.
Žene su mahom u šalvarama i maramama.
I pored toga što su kuće stare, njihovo šarenilo im daje veselost.
Ovo je zvekir na jednom od ulaza.
Muškatle se kod njih gaje pored puta.
Penjali smo se dalje, ka brdu, u pokušaju da dopremo do prvog dela zidina Pergama i da nadjemo koji vidikovac s kojeg se sagledava grad. Što smo se vise gubili po malenim sokacima, to smo tonuli u bedu i zapuštenost. Imala sam utisak da smo putovali kroz vreme...
Prevozna sredstva u Bergami.
I konačno nadjosmo vidikovac. Grad smešten u zapadnoj Turskoj, kao deo izmirske provincije.
A tu sa mesta na kom smo slikali, virile je ova kućica sastavljena od otpadaka sakupljenih po deponiji.
I svaka od kuća ima i garniture za uživanje u bašti.
Grad Pergamon uzdiže sa na brdu.
Za vreme
helenizma ovaj grad je bio razvijeno središte Pergamske države. Bio je
podeljen na donji grad s prodavnicama, srednji grad s gimnazijama i
svetilištima, i gornji grad s Atininim hramom. Najveći
uspon Pergam je doživeo u doba vladavine kraljeva Atala I i Eumena II.
Nažalost, jedan od najlepših delova Pergama, Zevsov žrtveni oltar danas je izložen u Berlinu, pošto su ga Nemci uz, uz dozvolu turske vlasti, u celosti preneli za Nemačku.
Nažalost, jedan od najlepših delova Pergama, Zevsov žrtveni oltar danas je izložen u Berlinu, pošto su ga Nemci uz, uz dozvolu turske vlasti, u celosti preneli za Nemačku.
Pergamska
biblioteka (sа 200.000 knjiga) ubrajala se, uz aleksandrijsku, u vodeće
biblioteke helenističkog kulturnog sveta.
Pergament pisaći
materijal dobijen preradom kože ovaca ili koza je dobio ime upravo prema gradu
Pergamu. U 2. veku pre Hrista, zbog naraslih potreba novoosnovane
kraljevske biblioteke i nakon što su egipatski vladari zabranili izvoz papirusa
u taj grad, Pergam je bio primoran da poveća proizvodnju pergamenta.
Maketa Zevsovog žrtvenog oltara.
Jedan od hotela, koji nudi smeštaj u ovom gradu.Mačke, kao neizostavne životinje u svakoj turskoj naseobini.
Natkrivena tržnica
Ispred ulaza u džamiju stoje papuče. Turci peru noge pre ulaska u džamiju/ritualno pranje pred molitvu/, ostavljaju cipele, a uzimaju neke od ovih papuča. A za pranje, ispred svake džamije stoje šedrvani.
Ovaj sajdžija je samo jedan od zanatlija u gradu. Ispred njegove radnje, na trotoaru, stoje šoljice iz kojih su pili čaj, najomiljeniji napitak u Turskoj.
Seldžučki minaret iz 14. veka
Još jedan pogled na Pergamon na brdu.
Posle obilaska svratismo da probamo pide-to je turska pita.
Ova je bila sa mlevenim mesom. Naravno ima različitih ukusa.
Od Pergama prema severozapadu, na višem položaju u odnosu na nekadašnji grad, nalaze se ostaci svetilišta posvećenog Asklepiju, grčkom bogu lekarstva i medicine. Tu, gde je nekada bilo najveće helenističko lečilište, sada su vidljivi ostaci stubova sa reljefima zmija, koje su bile simbol boga Asklepija, a u modernom svetu su simbol medicine i farmacije.
Maleni stanovnik Bergame. Odlučio je da se neko vreme vrzma oko nas, tražeći nam koji novčić.
0 коментара
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.