"Nazar boncuk”- plavo oko, protiv uroka....Plava boja je tipična boja za zaštitu od loših sila. U Tunisu sam na kućama vidjala plavu ruku na vratima. Zovu je "Fatimina ruka". I ona ima istu ulogu kao i plavo oko.
Legenda kaže da je jednom davno postojala stena uz more, koju čak ni snaga stotinu ljudi, ni eksploziv nisu mogli razbiti. Pokušavali su, ali bezuspešno. Dovedoše čoveka koji je imao “urokljivo oko”. Čovek  pogleda stenu i reče:"Bože moj! Kakva ogromna stena!" Istog trena stena se rascepa napola.
Odatle verovanje da svako treba da se zaštiti protiv uroka noseći jednu od amajlija. Amajliju ne kupuješ za sebe, ona se poklanja.
U Turskoj se amajlija može videti na svakom koraku. Nekako sam smatrala da je ova amajlija najbolje mesto da započnem priču o Kušadasiju.
Gotovo svaki pregled o Kušadasiju, samo je priča o njegovim plažama i večernjim mestima za izlaske. Ovako, van sezone, nekad malo ribarsko mesto, ima i tek kako šta da ponudi.

Divno cveće mirisalo je ispred jedne od džamija.

Ulice se šarene, ukrašene lampionima. Turci vole šarenilo, i ono se zaista može videti na svakom koraku.
Obe su pogledale u aparat, i prodavačica iz radnje koja odmara na klupici i mačka.
Inače ispred svake radnje su stolice. Bilo da ste kupac ili ne, slobodno se možete odmoriti, a predusretljivi trgovci, ponudiće vam da se osvežite šoljom čaja.
 Naša želja je bila da se popnemo na najvišu tačku i da odatle sagledamo grad. A put nas je opet vodio pored starih kuća, tamo gde je sve netaknuto godinama.
 Ili, skoro netaknuto...moderna žuta vespa čudno izgleda na ulicama okruženim starim zgradama.
 Kamen, opeka, drvo i zemlja...ovde nema modernog gradjevinskog materijala.
Porodica odmara uz ručak, devojčice preskaču konopac dok ih mama posmatra.
Ostvo ptica sa ostacima stare tvrdjave izdvaja se u plavetnilu.
 Pokušasmo da odavde, sa vidikovca, sidjemo do ostrva. Nažalost, ne postoji prilaz, pa smo se vratili istim putem kojim smo i došli.
Mali predah uz tursku kafu, skuvanu na vrelom pesku i uz ratluk, dok nam pogled uživa u plavetnilu mora.
A uz put, svaka je površina ukrašena cvećem, i gde god je moguće postavljena hranilica za ptice.
 Svi ribare. Lepo vreme, prijatna topline sunca i šumovi mora. Uz odmor na stenama, ulov ribe samo predstavlja dodatnu pogodnost.
 Ostali meštani uživaju uz razgovor. Ispred njih je prostirka za klanjanje, kad hodža pozove na molitvu.
 Veliki broj mladih devojaka na ulicama nosi hidžbab, odeću koja u islamu predstavlja štit čednosti. Hidžab podrazumeva širu, komotnu dugu odeću i maramu koja pokriva kosu i uši, dok lice ostaje otkriveno.


 Unutrašnjost ostrva ptica, sa hranilicama. Jedino što sam ovde primetila znatno manje ptica nego duž šetališta. Izgleda da ih je veliki broj turista rasterao.
Duž prevlake koja povezuje kopno i ostrvo ukotvljeni su čamci koji turistima nude vožnju uz razgledanje.


Niz obalu je smeštena luka za velike jahte. Naravno tu si luksuzni hoteli, i tržni centar.