Kajmakčalan

5/05/2014

"Mojim divjunacima, neustrašivim i vernim,koji grudima svojim otvoriše vrata slobodi i ostaše ovde ka večiti stražari na pragu otadžbine."-kralj Aleksandar

Krenusmo put stopa naših vojnika,ka njihovoj Kapiji slobode, jer su ovde prvi put osetili da su kročili na srpsku zemlju od trenutka kada su krenuli u proboj na Solunskom frontu.

Bitka je ostala upamćena po velikom broju srpskih žrtava ali i po nadmorskoj visini na kojoj je vodjena. Pripadnici Drinske, Dunavske divizije i Dobrovoljačkog odreda od 12.-og do 30.-og decembra hrabro su se borili na pragu otadžbine.Srbi su uz velike gubitke uspeli da zauzmu vrh sv. Ilija na visini od 2524m, odgurujući Bugare unazad na liniji fronta.

Naši vojnici su dobro ušančene neprijatelje mogli pobediti jedino ogromnom hrabrošću. Ispleli su korpe od žice i napunili ih kamenjem, te ih kotrljali ispred sebe kao štit od neprijateljske paljbe.

Procenjuje se da je izgubljeno oko 5000 naših boraca.

Vozimo se kroz Pelagoniju, prema obroncima planine Nidže, prema Grčkoj.

U obilazak smo krenuli sa grčke strane, s obzirom da nam je odatle bio mnogo lakši uspon. 12h hoda sa makedonske strane, nije zanemarljivo mala razlika u odnosu na 1h30min sa grčke.

Nas je dočekao dubok sneg. Nisam mogla da se oduprem mislima koliko je bilo teško našim borcima koji su tamo ratovali.

Spomen kosturnica na vrhu i kapela gde je bila urna sa srcem dr. Arčibalda Rajsa.
Nažalost, urna je poharana, pepeo ukraden.Ukrali su ga Bugari u II svetskom ratu.

Jesi li istorijski spomenici ogledalo nas samih?
Stalno se vraćamo na pojedine stvari i dogadjaje u priči. U praksi, odavno smo zaboravili ko smo i šta smo.
Crnjanski kaže: "Bele se naše kosti širom Evrope."
A Srbi su zaboravili i nastavljaju da zaboravljaju. Pri tome, nema tu mesta za nacionalizam, ali svog porekla, svojih predaka ne smemo da se odreknemo.
A na ovakvom mestu, bar u mislima, moramo mi odati ogromnu počast.