Bautzen je nezvanično glavni grad Gornje Luzijane i važan centar Lužičkih Srba.
Kad smo krenuli na ovo putovanje, pokušavala sam da se prisetim ko su bili Lužički Srbi? To nisu naši preci, mi samo imamo zajedničkog prapretka. I oni su Sloveni, ali Zapadni, i prilikom seobe su se odselili u prostor između Labe i kapija Berlina, između Budišina i Kočebuza. Ovo je nakad bilo  močvarno i pusto zemljište, nepristupačno i teško za život, ali su vrednim radom uspeli da ga pripitome. Napravili su lepe gradove, bar sudeći prema Budišinu ili Bautzenu, što ćete videti u narednim slikama.













Sva zaostavština Lužičkih Srba sačuvana je u muzeju koji je njima posvećen. Kustos muzeja priča srpski jezik, tako da su svi nesmeteno mogli da prate priču o životu i radu Lužičkih Srba.

Naročito interesantna mi je bila ova nošnja, gde lutka preko lica ima isheklani veo. Prvo sam mislila da su u pitanju mlade, ali nam je kustos objasnio da je to maskota, mlada devojka koja se ovako oblači u vreme Uskrsa, noseći bojena jaja.

Lužičkosrpsko stanovništvo je izmešano ca nemačkim življem.
U početku su imali svoje, staroslovenske bogove, Peruna, Gromovnicu, Živu i Svaroga. Vremenom misionari su počeli da im nameću katoličanstvo, često i na veoma grub način.
Bez obzira na viševekovnu germanizaciju Lužički Srbi su u duhovnoj i materijalnoj kulturi sačuvali brojne slovenske elemente. Zanimljive su trodelne kuće, ušorena i raštrkana sela, ženska narodna nošnja, što se sve bitno razlikuje od susednog i ѕa njima pomešanog nemačkog stanovništva. Razlikuje se u po nečemu od nemačkog i svadbeni ceremonijal. Narodno usmeno stvaralaštvo bogato je izrekama, poslovicama, pesmama i pričama. Očuvani su i stari muzički instrumenti.


U njihovoj bogatoj tradiciji nalazi se i umetnost oslikavanja jaja.





Grad ima veoma dobro očuvane stare zidine, i veliki broj crkava i kula. Leži na reci Spi. Njegove uličice su čiste, načičkane starim obojenim zgradama, i odišu nekim posebnim mirom.









Zanimljivo je da sam u našoj šetnji ulicama ovog grada primetila veliki broj blizanaca koje su šetali roditelji....neke sam uspela i da fotografišem.














Posle Bautzena svratili smo u selo koje u potpunosti podseća na ostala germanska sela. Tamo smo zatekli vašar, sa vrteškama I šarenim djakonijama.