Rovinj

5/12/2015

nadjite me na fejsu:   Putoljub
Prvo što vidite kada ušetate u grad je dominantni zvonik crkve sv. Eufemije koji uranja u plavetnilo istarskog neba zajedno sa bronzanim kipom svetice na vrhu. Skulptura se okreće na vetru, pomažući ribarima i posetiocima grada u orjentaciji.
Galebovi su nam napravili doček propraćen lepetom krila. Strmoglavili su se na obalu boreći se za hranu koju su im bacali turisti.




-brozani kip sv. Eufemije-
Sv. Eufimija je zaštitnica grada. Kada je njen sarkofag doplivao do Rovinja, našao ga je siromašni ribar i izvukao na obalu. Sagradjena je crkva u njenu cast  koja dominira na uzvišenju grada.

 
O Svetoj Eufemiji se malo zna. Bila je kćerka uglednog građanina iz Kalcedona, blizu Carigrada, a kao hršćanka je, za vreme cara Dioklecijana, 304.g. zatvorena i mučena da bi na kraju bila bačena lavovima. Najčešće se prikazuje sa točkom, na kojem je mučena, a uz nju je jedan ili više lavova. Lavovi je nisu rastrgli. Otkinuli su samo njenu ruku i ostavili je da leži u areni. Stoga su je proglasili sveticom, sačuvali njeno telo koje je kasnije prenešeno u Carigrad gde je car Konstantin u njenu čast podigao veliku crkvu. Tu je sarkofag ostao do 800.g. kad su na vlast došli ikonoklasti. Dalje je, prema predanju, sarkofag jedne olujne noći nestao iz Carigrada i 13. jula 800. dospeo do rovinjske obale . Ostatak price znate.

 -na slici je prikazano kako sarkofag izvlače na obalu-
 -stradanje sv. Eufemije u areni-
-sv. Eufemija na kovčegu gde se čuva njeno telo-
 
U crkvi se odigravalo venčanje. Prekrasne curice u belim haljinama, sa venčićima na glavi istrčale su iz crkve obaveštavajući okupljenu publiku da će uskoro izaći mlada i mladoženja.

Idući strmim ulicama brzo ćete dospeti do crkve. Odatle, pruža se pogled na Jadran i mala ostrva na kojima danas stalno niču novi hoteli. Fabrika duvana Rovinj uložila je svoj novac u hotelijerstvo i danas je glavni finansijer izgradnje luksuznih hotela. Stari se ruše, a novi grade.
Sa vrha brda, gde je smeštena crkva, strmim ulicama naniže, spuštate se do luke.
Grisija je jedna od najstrmijih ulica. To je atelje na otvorenom,sa slikarskim galerijama a puna je i načičkanih radnjica gde se prodaju suveniri. U malim ateljeima osetiće te duh Rovinja, onakvog kakav je bio nekad, mnogo pre turista koji su opseli njegove ulice.


Naravno, mnoštvo čarobnih detalja čeka da ih primetite. Šareni prozori, vesele fasade, skroviti kutci...vase je samo da posmatrate i uživate.

 
Na stotine malih jahti čeka vlasnike u luci. Manje, veće, luksuzne ili ribarske, šarene, bele.....zanimljiva igra varijeteta.
Rovinj je nekada davno nastao kao ribarsko ostrvo i dugo je bio povezan sa kopnom  mostom. S obzirom da se smeće iz grada bacalo pod most (znate da u to doba nisu mnogo vodili računa o higijeni, mada mi se čini da kod nas srednji vek još uvek traje) nesnosni smrad širio se naseljem. U 18. veku odlučuju da naspu deo mora zemljom i spoje ostrvo sa kopnom. To je vreme kada rovnjsko stanovništvo čine ribari i stočari, dva sasvim odvojena sveta. Mlečani ih cene, smatraju ih siromašnim, ali lepim stanovništvom. Po propasti Venecije, počinje procvat Rovinja.
Kako tada, tako i sada, ribari i dalje  svojim brodićima zvanim batane, isplovljavaju na otvoreno more, donoseći u grad svežu ribu.
Rovinjske batane, čamci ravnog dna,  su zbog svoje specifične gradje pod zaštitom Unesco-a, i ako imate vremena mali muzej blizu luke omogućiće vam da saznate o batanama sve što vas zanima.

Rovinj ima još jednu karakterističnu tradiciju-originalni izraz i pevanje rovinjske narodne pesme.
Prema tradiciji, bitinada je nastala među rovinjskim ribarima, koji su satima boravili u svojim barkama ribareći ili krpeći mreže. Budući da nisu imali slobodne ruke za instrumente, dosetili su se načina kako da glasovima postignu zvuk koji proizvodi orkestar.
Danas se rovinjska bitinada nalaze na listi zaštićenih nematerijalnih dobara.


Nedaleko od šetališta pored mora nalazi se restoran Brancin u kome smo probali izvrsne specijalitete od ribe. Naravno, meni dana bio je brancin sa povrćem. Uz to, probali smo i njihovu karakterističnu rakiju koja se pravi od grožđa, sa dodatkom imele i meda. Prijatna muzikica, koja se slušala u nekadašnjoj Jugi, plovila je vazduhom, dok smo uživali u čarobnom popodnevu u Rovinju.

Romantičan i tajanstven, Rovinj postaje i ostaje grad u kojeg se poželiš vratiti.

You Might Also Like

0 коментара

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Instagram