„Duh i snaga Istanbula potiču od Bosfora“, napisao je Orhan Pamuk, jer krstareći njime, „osećate u sebi slobodu i snagu moćnog i nemirnog mora“.

Yaliji

I mi smo se opet upustili u plovidbu Bosforom, ovog puta do Arnavutkoja. To je deo evropskog kopna Istanbula i na turskom znači albansko selo. Kako je okrug dobio ovako neobičan naziv? Sultan Abdulmedžid u XIX veku doveo je Albance da bi asfaltirali gradske ulice i naselio ih u ovom okrugu. Oni su se davno raselili ili stopili sa domaćim stanovništvom,ali je naziv naselja ostao.

Danas je ovo zaista živopisno naselje.

kanal sa pitoresknim vikendicama

Poznato je po prelepim drvenim kućama pored vode. To su letnjikovci koji se u Turskoj nazivaju i yali. Uglavnom se prave od fino obrađenog drveta i nekada su služili za odmor i razonodu bogatih porodica (povremeni boravak). Ove kuće, su zbog nedostatka puteva, bile izolovane od spoljnjeg sveta i omogućavale su komfor i mir, tako neobične stvari u velikom i prenatrpanom Istanbulu.

Napomena:Boraveći u Istanbulu, treba razlikovati: vile- zgrade za administrativnu upotrebu i kioske-služili su za lov i boravak u prirodi, (često ćete naletati na ove termine, pa nije loše da znate).

Dok se stari centar Istanbula, istorijsko poluostrvo, počev od devetnaestog veka vidno habao i mrcvario velikim građevinama moderne osmanske birokratije na koju je uticalo siromaštvo, propadanje, poraz, eksploatacija stanovništva, jedan po jedan izgubljeni rat i evropeizacija, ista ta birokratija, bogataši i paše stvorili su jednu kulturu zatvorenu za spoljni svet u okruženju letnjikovaca koje su podizali na obalama Bosfora u koje su se leti sklanjali i bežali. -Orhan Pamuk-Istanbul

Arnavutkoj je sada velika multietnička sredina, gde na jednom mestu možete sresti sve nacije i videti sinagoge, crkve i džamije.

Područje je poznato i po čuvenoj jagodi Arnavutkoj, koju zovu i osmanska jagoda. Ne mogu ni da zamislim da je ovo područje, pre samo nekoliko decenija, bilo pokriveno jagodama. Sada ih uzgajaju u regionu Karadeniz Eregli, na obali Crnog mora.

niz ulicu se vidi najveća džamija Istanbula

Šta raditi u ovom naselju?

Pre svega, uživati u lepoti. Mislim da nigde nisam videla toliko lepih kuća, pa ako ste zaljubljenik u arhitekturu, ovo svakako ne smete propustiti.

Ovaj deo grada nije toliko turistički popularan. Uživali smo u miru i tišini i istraživanju.

Ako se popnete na brdo, iz jedne od ulica možete videti najveću džamiju u Istanbulu. Prosto je neverovatno kako moćno deluje,kao da je tu,iz ugla,a zapravo je kilometrima daleko, na azijskom delu kopna.

Iako je predeo poznat po dobroj morskoj hrani, postoji jedno posebno mesto, koje ne treba preskočiti, ako ste ovde. Restoran se zove Ali Baba i služi samo tradicionalne ćufte uz dodatak paradajza i pasulja, u vidu salate. Ćufte nisu poput naših, možda više podsećaju na ćevape.

Kako stići:

Mi smo iz Bešiktaša stigli ferijem (jedna stanica). Raspored prevoza možete proveriti na sajtu Sehir Hatlari (javni feri). Takođe, možete doći i autobuskim linijama od Taksima 40, 40Т, 42Т ili Kabataša 22, 22РЕ, 25Е. 

Možete posetu kombinovati sa obilaskom Ortakoy džamije, koja je na nekih deset minuta udaljenosti taksijem.

Dodatni savet: Ako koristite javni prevoz u Istanbulu, morate kupiti Istanbulkard. Košta 10TL a može se dopuniti sa koliko god novca vam je potrebno. Može se kupiti na svim većim autobuskim, metro ili trajektnim stanicama, a važi za sva prevozna sredstva u Istanbulu.