Konačno smo se dokopali i ovih ostrva. Moram da priznam da nisam očekivala bogznašta, ali da me je prvi dodir sa ostrvom oduševio.

Kao da sam došla u Tursku prošlog veka, gde su časovnici zaustavili svoje kazaljke i sve je usnulo u drugom vremenu.

Prinčevskih ostrva ima devet, od toga četiri veća i pet manjih, a danas smo odlučili da obilazimo Buyukadu,najveće od ovih ostrva. Turci ostrva nazivaju i Adalar (u prevodu jednostavno ostrva) i vole da na njima provode vreme u toku letnjih meseci. A zašto i ne bi, kad ovde možete naći  predivne plaže, divne restorane, sve što vam je potrebno u toku letnjeg perioda vam je na raspolaganju.

Na ostrvima ne postoji motorni sobraćaj. Koriste se jedino elektromotori i bicikle, što ovom mestu daje još veću draž. Ranije su turisti uživali da se provozaju kočijama, ali sada su one zabranjene zbog jako loših uslova u kojima su živeli konji koji vuku te kočije. Kažu da je njihov životni vek bio oko dve godine po dolasku na ostrvo. Kada budete videli puteve po kojima su vukli kočije, biće vam i jasno zašto. Niz brda se nadovezuje jedno na drugo,a neverovatno strmi putevi spajaju ta uzvišenja. Po vrućini, još teže je savladati  uzbrdice. A konji su još vukli i najmanje tri osobe i kočije.

Morate priznati da ostrva imaju jako lep naziv. Zapravo, dobila su ime po prinčevima koji su još u vreme Vizantije ovde bili prognani, a i u otomansko vreme, nastavila se ista politika. Prinčevi i princeze provodili su vreme u dosadi, izolovani od užurbanog grada koji leži, danas na nekih sat vremena vožnje od ostrva, a tada je, pretpostavljam bila gotovo nemoguće doći do ostrva bez naročitih brodova. Jer ostrva leže u Mramornom moru, daleko od mirne vode Bosfora.

U devetnaestom veku, ostrva postaju sedište bogatih ljudi koji ovde prave letnjikovce za sebe i svoju porodicu. Najviše je bilo Grka, Jermena, Jevreja, koje kasnije zamenjuju bogati Turci.

Čak je i Leonid Trocki boravio na jednom od ostrva,kada je deportovan iz Sovjetskog Saveza. 

Upravo ovi letnjikovci i danas stoje duž naselja i prava su blaga koja možete otkrivati u opuštenoj šetnji ostrvom, ili vožnji biciklom.

Čitavih sat vremena šetali smo strmom ulicom uz koju su načičkane ove čipkaste građevine. Uglavnom bele boje,napravljene od drveta,služile su za beg u mir i tišinu i uživanje u morskom vazduhu koji dopire sa Mramornog mora.

luksuzni letnjikovci od drveta

Kako doći do ostrva?

Postoji javni feri koji vozi od Bešiktasa ili Eminonu luke do ostrva, a voznja traje nekih sat i po. Ako se nalazite sa azijske strane, od luke Bostanci vam je potrebno oko pola sata. 

Ako vam se čini da je ovo dosta vremena, verujte da vredi, sam osećaj mira i spokoja na ostrvu, je nenedmašan.

Jednom kada se ukrcate na feri, uživaćete u mirisu mora i lepetu krila galebova koji čekaju hranu od turista. Moždane vijuge se podešavaju na neki usporen rad i vi tonete u osećaj blaženstva dok klizite ka ostrvu. 

Ako ste se odlučili za Buyukadu, ovo je treće ostrvo po redu, feri obično staje na svakom od njih.

Šta raditi na ostrvu?

Mi smo za početak prošetali uz obalu, otkrili skulpturu male sirene i utopili se u atmosferu ostrva. Rasvetane bugenvilije upletene među ograde i fasade kuća, daju ovom mestu posebnu draž romantike.

skulptura Male sirene

Iznenadili me je da smo sreli dosta Turkinja koje su potpuno pokrivene, jedna je čak nosila po vrućini i rukavice da joj se ne bi videle ruke, jedna je preko platna prebačenog preko lica, imala naočare za sunce.

Seli smo u  mali kafe uz obalu i naručili ribu. Uz Efes pivo i prijatnu muziku, upijali smo atmosferu ostrva. Ispred nas su se smenjivali ljudi, neki slobodnog ponašanja, poput Evropljana, neki tradiocionalni u potpunosti. Miks kultura i običaja, upravo ono što Istanbul nudi!

Posle ručka, shvatili smo da bi nam dobro došlo da iznajmimo bicikl. Uzeli smo bicikle za 20 lira( 10 po osobi-za dva sata) i vozikali se po ulicama, prolazeći pored lepih kuća i rascvetalih grmova jarkih boja. Baš to cveće daje ostrvu posebnu razdraganost,koje nema u drugim mesecima.

Dobro oznojeni, vratismo bicikle i posle osveženja sladoledom , opet smo krenuli u istraživanje.

vožnja bicikla po ostrvu

Nabasali smo na jednu od najlepših ulica ostrva, sa raskošnim drvenim vilama, a na početku te ulice stojao je hotel Splendid i Anadolian klub, rezervisan samo za članove. U Splendid se možete ušetati opušteno, a preporučujem da popijete i kafu, jer je atmosfera zaista prelepa.

unutrašnjost hotela Splendid

Dan na ostrvu, zaista će vam proći neprimetno, jer ovde postoji toliko aktivnosti.