nadjite me na fejsu: Putoljub
Od najstarijih vremena u Turskoj postoji mnoštvo mitskih verskih redova. Njihovi učenici nazivaju se sufijama, prema reči suf, kako se zove bela vunena tkanina u koju su odeveni, pokazujući time svoju čistoću i odričući se sveta.
Tad šeik udari u pod i na taj znak derviši kreću.
Polako tri puta obilaze dvoranu; ta tri kruga predočavaju tri puta što vode
prema Bogu: put Spoznaje, put Intuicije i put Ljubavi.Zatim puštaju da im
spadnu crni ogrtači, simbol groba i ostaju u blistavo beloj odeći. Čiste duše,
počinju polako da se okreću ukrug, s desnom rukom uzdignutom prema nebu da bi
poprimila milost, dok im je leva ruka okrenuta prema zemlji da bi tu milost
prenela na svet.
U tom trenutku plesu se priključuje i šeik i ritam
se ubrza. Zbog sjaja svog znanja, on zauzima mesto sunca, a derviši se poput
planeta, okreću oko sebe i oko njega, sjedinjujući se tako sa Zakonom sveta.
Okreću se sve brže i brže, uz kristalno čist zvuk frule od trske koja onome ko
zna da sluša pripoveda božanske tajne; prepuštaju se plesu svim svojim bićem i
istovremeno teže mističnoj ekstazi, spajanju s najvišom stvarnošću.
-delovi iz knjige Kenize Murad
S obzirom da je Kapadokija blizu, pokušasmo da nadjemo derviše u nekoj od večernjih izvedbi za turiste. Moram vam priznati da je ovo bilo pravo razočarenje.
Mnogo bolja predstava sa profesionalnim igračima bila je u Istanbulu.
Nedaleko od Topkapi čaršije, četvrtkom, petkom i subotom po ceni od 15E, možete videti ples koji je daleko sličniji originalnom od onog u Kapadokiji.
Naravno, ako se kojim slučajem nadjete 17.decembra u Konji vrteće derviše možete posmatrati i na ulicama.
Od najstarijih vremena u Turskoj postoji mnoštvo mitskih verskih redova. Njihovi učenici nazivaju se sufijama, prema reči suf, kako se zove bela vunena tkanina u koju su odeveni, pokazujući time svoju čistoću i odričući se sveta.
Pojaviše se derviši. Odeveni su u bele haljine
pokrivene crnim ogrtačem, a na glavi nose čulahe, visoke kape od valjane vune.
Šeik je ušao poslednji. Zajedno se klanjaju pred mihrabom, dok se prema svodu
uzdiže jednolična melodija stare ljubavne pesme koju jedan mladić peva u čast
Proroku, a potom svirač na flauti izvodi kristalno jasnu melodiju praćenu
zvucima timpana.
Inače, obično se svira ne neju, a praćeno je zvucima defa i nekog žičanog instrumenta. Pevač peva melodiju koja je neobična za naše uši.
-delovi iz knjige Kenize Murad
