U unutrašnjost dvorca,  se ne može ući sa fotoaparatom, sem ako se ne plati propusnica za fotografisanje. Ovakva raskoš se svakako ureže u pamćenje, ali je ipak bolje i zabeležiti je na slikama.

U dvorac se ne ulazi obuven. Na ulazu birate odgovarajuće patofnice, koje navlačite preko svoje obuće.
Tepisi  nisu originalni. Oni su replike pravih, koji se čuvaju u muzeju.
Ovo je, po raskoši i bogatstvu, zaista jedan od najbogatijih i najlepše opremljenih dvoraca koje sam do sada obišla.





Dvorac je krajem XVIII veka imao električnu struju, sistem za ventilaciju, centralno grejanje i lift za dve osobe. U njemu se nalazi više od 150 umetnički uređenih prostorija i 30 kupatila. Samo dve godine nakon završetka radova je kralj Karol I mogao da uživa u njemu, sve do svoje smrti, 1914.god.




U prizemlju se nalazi par soba koje je vladar uredio za svoje goste, monarhe iz drugih zemalja. Engleska soba, turska soba, španska soba, kako bi se svako od njih osećao kao da je na svom dvoru. Ogromnim luksuznim stepeništem stiže se u salon za prijem. Salon je replika „Fridenhajen“ sale, danas Privredna Komora Libeka, kombinacija je elemenata nemačke renesanse i baroka.




Poznato je da je kralj bio strastan lovac.U jednoj od prostorija izložena je velika  kolekcija lovačkog oružja i opreme od XVI-XIX veka, od kopalja, štitova pa čak i vatrenog lovačkog oružja.
Iako ne volim oružje, impresivna zbirka postavljena u narednoj prostoriji, ne može da ne privuče pažnju.  Preko 4000 izloženih eksponata a najuočljiviji su  konj i konjanik u srednjevekovnim oklopima. Obojica teže 200 kg.






Dalje neću da opisujem. Ostavljam vam da uživate u prelepom enterijeru, kao što sam i ja uživala










 sve fotografije slikao: N. Marković