Mislim da je definitivno jedna od stvari po kojoj ću pamtiti Siciliju i Sicilijance, mnogoooooooo ukusnog marcipana na sve strane. Oni tvrde da marcipan ne može biti ništa drugo, do rezultat njihovog istančanog ukusa, a takvu poslasticu i nisu mogli izmisliti slučajno. Koriste ga gde god mogu, u pecivima i kolačima, ali ga najviše ima u prodaji u vidu ukusnih figurica.

Na Siciliji ga nazivaju ga frutta di martorane, po crkvi i manastiru u Palermu koji je podignut kao pravoslavna bogomolja. Najčešće se služi u znak sećanja na one koji su preminuli.


Po legendi, pre vise vekova napravile su ga kaludjerice iz Martorane, kako bi ga poslužile prilikom posete pape.One su marcipan napravile u obliku voća, a takav se i danas služi na Siciliji.
Najverovatnije je pak da je marcipan nastao na Bliskom Istoku jer u toj oblasti uspeva drvo badema i šećerna trska, a u to vreme se trgovalo i ružinom vodicom koja je takođe jedan od sastojaka marcipana.
Marcipan je služen na sultanovom dvoru kao vrhunac obeda. Tomas Man je rekao: ’’ Jedna trećina ovoga, dve trećine onoga, oljuštiti, samleti, pomešati, oblikovati - i poslastica iz harema je gotova.’’
U 15. veku, marcipan je preko Španije stigao i do drugih delova Evrope. Iako je ubrzo stekao svoje obozavaoce, dugo je ostao privilegija kraljeva.
U našu zemlju doneli su ga Turci ili putnici-trgovci.
Svojataju ga mnogi.Po jednoj verziji nastao je u gradu Libeku, Nemačka. Oko 1407. god. grad je zadesila velika glad i u očajničkom pokušaju da oteraju smrt, nekoliko pekara je svoje poslednje zalihe šećera i badema utrošilo u neku vrstu vrlo hranjivog  hleba. Za razne verzije ove legende vezuju se mnogi gradovi u želji da dokažu da je marcipan otkriven unutar njihovih zidova.
Po drugoj verziji rodno mesto marcipana je Venecija. Po tradiciji mali, ukusni hlebčići pravljeni su u čast Sv. Marka. Zahvaljujući trgovini začinima i svilom koja je tada cvetala u Veneciji, hleb Sv. Marka, koji se zvao Marci panis, proširio se po celom svetu. Postoji još jedna verzija kako je marcipan dobio ime. Naime u Veneciji  u 13. veku slatkiši i začini su se čuvali u drvenim kutijama koje su se zvale mazaban. Postoji mogućnost da se ime proširilo i na sadržaj kutije pa je tako u Nemačkoj nazvan marzipan, u Engleskoj marchpane, u Italiji marzapane, ili u Francuskoj massepain.
 U Nemačkoj ga prave sa ružinom vodicom, a na Siciliji sa ekstratom limuna.
Ovoj divnoj poslastici pripisivana su i lekovita svojstva. U mnogim knjigama recepata marcipan se pominje kao afrodizijak, koji daje snagu i stimuliše rad srca. Pričalo se da se njegova lekovita svojstva mogu uvećati dodavanjem praha bisera i dragog kamenja, kao i majčine dušice i drugih lekovitih trava. 1557. god. apotekari su dobili pravo da prave marcipan i tako obezbedili odličan izvor prihoda, jer je marcipan zbog izuzetno visoke cene šećera bio vrlo skup. Sa otkrićem Amerike i dobijanjem novih površina za gajenje šećerne trske pala je i cena marcipana.
























Napomena: izvor fotografija:http://loveisspeed.blogspot.com/