Katania je mesto u neposrednoj blizini Etne. Njene zidine sprečile su lavu da uništi grad prilikom snažne erupcije 1669. god, ali posle par godina razorni zemljotres ju je u potpunosti uništio. Zato je Katania dobila nove gradjevine u baroknom stilu, i danas je to grad poznat po baroku. Većina gradjevina napravljena je od tamnog vulkanskog kamena, pa zato ovaj grad nazivaju i ,,Tamnom ćerkom Etne”.
Osnovali su je Grci, nazvavši je imenom nasledjenim od prastovnika ove teritorije. Na sicilijanskom jeziku  "Katane" znači "veći nož za guljenje kože",  a može označavati i "oštro kamenje", "negostoljubiva zemlja", sve ono što ovaj grad zaista jeste zbog Etninog prisustva.
U IX veku ovaj prostor osvojili su Arapi a grad su navali Medinat-Al-Fil (Slonov grad), po skulpturi slona od lave koji tu stoji vekovima, a koji su Vizantinci obnovili i postavili na središnji trg, pre dolaska Arapa. Moram da priznam da mi je ova skulptura predstavljala zagonetkui  da sam pokusavala odgonetnuti kakve veze Katnia ima sa slonovima.

Skulptura slona od crnog vulkanskog kamena koji na ledjima nosi obelisk od svetlog granite, centralno je mesto ovog grada. Odatle se kreće u obilazak katedrale sv. Agate, Opere I svih ostalih baroknih gradjevina po gradu.


Na ovom trgu smeštena je i crkva sv. Agate, zaštitnice grada. Inače, ovaj grad organizuje drugi po veličini festival na svetu, proslavu sv. Agate, kada se relikvija posvećena svetici dva dana pronosi kroz grad u svečanoj procesiji.
Katedralu sv. Agate, zaštitnice grada, izgradio je Vacarini preko ostataka normaske crkve. U ovoj veličanstvenoj i raskošnoj baroknoj crkvi sahranjen je italijanski kompozitor,  Belini.
U gradskom muzeju moguće je videti nešto o stvaralaštvu ovog kompozitora.

 Inače, ovo je bio zadnji dan 2013. god. Ukrasi na trgu spremljeni su da zablešte za NG, a naš Goran Bregović bio je zadužen da napravi uzavrelu atmosferu.




Posle obilaska grada, zaista smo ogladneli. Bilo je vreme da probamo nešto od Sicilijanskih specijaliteta.Divan, mali restoran sa raznovrsnom hranom koja je smeštena u rashladne uredjaje. Lako je naručiti-samo pokažete prstom.Jedino što uslužnost konobara nije baš na zavidnom nivou. Mi smo čekali pola sata, da ono što je naručeno, prinesu stolu.


Arančini je poslastica koja se pravi od pirinča umotanog u prezle i isprženog u vrelom ulju. Ovo je zaostavština stare sicilijanske kuhinje kada su ljudi od ostataka jučerašnjeg ručka pravili ono što bi mogli pojesti danas.
Kao desert-kanoli punjeni pistaćima i čokoladom...uhhh, ukusni su, vredi probati.
Posle lepog ručka, još malo smo lutali ulicama grada. U jednoj od crkava bila je izložba minijatura koje prikaziju život na Siciliji i Božićne jasle.



Još par sati i dočekujemo NG. Novogodišni ukrasi uveliko blistaju na trgu.
Dok čekamo da se vratimo u Gardini Naxos, obilazimo suvenirnice. Marionete, trinakvija i suveniri vezani za film Kum, su naravno na svakom koraku.
U prvoj polovini 19.veka se iz tradicije uličnih pevača razvilo Sicilijansko pozorište lutaka. Predstave sa lutkama se i dan danas izvode u većim mestima. Godine 2001., ovaj običaj je stavljen na UNESCO-v popis nematerijalne svetske baštine u Europi.