Sicilijanska vina
11/11/2014
Red je da posle marcipana, jedan tekst posvetim čuvenom sicilijanskom vinu. Nekada su sicilijanskim vinarima najvažniji bili visoki prinosi pa su i vina bila uglavnom lošijeg kvaliteta, a cene niže. Pritisnuti konkurencijom kvalitetnih vina sa severa i njihovim prodorom na svetsko tržište, vinari sa juga prave ozbiljan zaokret od prosečnih vina ka vinima, danas vrhunskog kvaliteta.
Danas Sicilija ima više vinograda nego bilo koja druga italijanska regija, a kad su u pitanju količine proizvedenog vina Sicilija se bori za primat .
Što se zemljišta i reljefa tiče, glavno obeležje sicilijanskim vinima daju vulkani. Etna, je umnogome odgovorna za mineralni sastav zemljišta tog dela ostrva (o Etni čitajte ovde). Mnogi vinari vešto koriste ovaj dar prirode, pa ćete tako videti sve više vinograda baš na obroncima Etne koji profitiraju kako od hladnijeg vazduha i svežije klime, tako i od bogatog mineralnog zemljišta dajući vina izuzetne kompleksnosti i potencijala.
Klima je tipično mediteranska, sa mnogo sunčanih sati i vrelim suvim letom, što se odražava i na stil vina dajući im naglašen voćni karakter sa notama zrelog voća.
Ono što su naknadno shvatile mlađe generacije sicilijanskih vinara, a što mi nažalost još uvek ne shvatamo,jeste da su autohtone sorte najbolje oruđe za borbu na surovom svetskom tržištu vina, pa su danas neka od najfinijh vina Sicilije proizvedena upravo od lokalnih sorti.
Mnoga vina su takođe monosortna, proizvedena su samo od jedne sorte a ponekad se koristi i kupažiranje dve ili više sorti. Neke od njih prisutne su na ostrvu vekovima i za većinu se i ne može tačno odrediti otkada se tu gaje.
Kad je reč o stilu crvenih vina Sicilije, to su vina sa visokim procentom alkohola, mineralno voćnog karaktera u kojem prednjače džemaste i arome pečenog voća, kao i već pomenuti minerali.
Kod belih vina aromatika je vrlo izražena, a dominantne su note tropskog voća, citrusa i začina.
Najpoznatija lokalna vina su Corvo di Salaparuta, Marsala, Moscato di Pantelleria, Malvasia delle Lipari, Eloro Nero d'Avola, Cerasuolo di Vittoria i Etna.
Sicilija je jedan od najvećih i najstarijih vinskih regiona u Evropi i do kraja dvadesetog veka bila je poznata uglavnom po proizvodnji marsale, ojačanog i slatkog vina. Što se tiče suvih vina poznatija su bila jeftina stona vina. Krajem dvadesetog veka umnogome se menja ta slika i započinje proizvodnja odličnih vina u ovoj regiji. Najpoznatije sorte su nero d’Avola od crvenih i grillo i catarratto od beliih. Bela vina su uglavnom aromatična, punog tela i veoma zanimljiva, dok nero d’Avola uglavnom daje vina srednjeg do punog tela, mineralno zemljanih tonova, veoma prepoznatljivog stila i ukusa. Od poznatih vinarija na našem tržištu prisutne su Tasca d’ Almerita sa vinima Lemuri, Leone i Nozze d’Oro, zatim Mazzei sa vinom Zisola, pa Planeta sa vinima Cometa, Santa Cecilia, La Segreta bianco i rosso, kao i vinarija Donnafugata sa njenim poznatim vinom Mille e una Notte.
podaci u tekstu uglavnom preuzet sa neta
Danas Sicilija ima više vinograda nego bilo koja druga italijanska regija, a kad su u pitanju količine proizvedenog vina Sicilija se bori za primat .
Što se zemljišta i reljefa tiče, glavno obeležje sicilijanskim vinima daju vulkani. Etna, je umnogome odgovorna za mineralni sastav zemljišta tog dela ostrva (o Etni čitajte ovde). Mnogi vinari vešto koriste ovaj dar prirode, pa ćete tako videti sve više vinograda baš na obroncima Etne koji profitiraju kako od hladnijeg vazduha i svežije klime, tako i od bogatog mineralnog zemljišta dajući vina izuzetne kompleksnosti i potencijala.
Klima je tipično mediteranska, sa mnogo sunčanih sati i vrelim suvim letom, što se odražava i na stil vina dajući im naglašen voćni karakter sa notama zrelog voća.
Ono što su naknadno shvatile mlađe generacije sicilijanskih vinara, a što mi nažalost još uvek ne shvatamo,jeste da su autohtone sorte najbolje oruđe za borbu na surovom svetskom tržištu vina, pa su danas neka od najfinijh vina Sicilije proizvedena upravo od lokalnih sorti.
Mnoga vina su takođe monosortna, proizvedena su samo od jedne sorte a ponekad se koristi i kupažiranje dve ili više sorti. Neke od njih prisutne su na ostrvu vekovima i za većinu se i ne može tačno odrediti otkada se tu gaje.
Kad je reč o stilu crvenih vina Sicilije, to su vina sa visokim procentom alkohola, mineralno voćnog karaktera u kojem prednjače džemaste i arome pečenog voća, kao i već pomenuti minerali.
Kod belih vina aromatika je vrlo izražena, a dominantne su note tropskog voća, citrusa i začina.
Najpoznatija lokalna vina su Corvo di Salaparuta, Marsala, Moscato di Pantelleria, Malvasia delle Lipari, Eloro Nero d'Avola, Cerasuolo di Vittoria i Etna.
Sicilija je jedan od najvećih i najstarijih vinskih regiona u Evropi i do kraja dvadesetog veka bila je poznata uglavnom po proizvodnji marsale, ojačanog i slatkog vina. Što se tiče suvih vina poznatija su bila jeftina stona vina. Krajem dvadesetog veka umnogome se menja ta slika i započinje proizvodnja odličnih vina u ovoj regiji. Najpoznatije sorte su nero d’Avola od crvenih i grillo i catarratto od beliih. Bela vina su uglavnom aromatična, punog tela i veoma zanimljiva, dok nero d’Avola uglavnom daje vina srednjeg do punog tela, mineralno zemljanih tonova, veoma prepoznatljivog stila i ukusa. Od poznatih vinarija na našem tržištu prisutne su Tasca d’ Almerita sa vinima Lemuri, Leone i Nozze d’Oro, zatim Mazzei sa vinom Zisola, pa Planeta sa vinima Cometa, Santa Cecilia, La Segreta bianco i rosso, kao i vinarija Donnafugata sa njenim poznatim vinom Mille e una Notte.
podaci u tekstu uglavnom preuzet sa neta
0 коментара
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.