Glavni grad Rumunije ima šta da ponudi ljudima istraživačkog duha u potrazi za novim i lepim mestima. Ovo je grad koji je poput Rima, izgrađen je na 7 brežuljaka, sa isto toliko jezera, a po lepoti ga porede sa Parizom, nazivajući ga Pariz Istoka ili Mali Pariz.
Samo ime Bukurešt prvi put se pominje kao rezidencija vlaškog kneza Vlada III Cepeša, ili kako ga svi bolje znamo – grofa Drakule. 
Uz obilazak grada možete uključiti i putovanje po nekim drugim krajevima Rumunije. Ovo je lepa zemlja, i ima šta da ponudi. (u linku gore možete naći brojne tekstove o Rumuniji sa mog sajta).A šta možete videti u Bukureštu:

1.Parlament je druga po veličini poslovna zgrada na svetu. Napravljena je krajem 1980-te godine, zajedno sa velikim bulevarima koji vode ka njoj. Odraz je megalomanske težnje tadašnjeg predsednika Rumunije, Čaušeskua. Odlučio se da napravi ovakvu zgradu posle posete Koreji, po ugledu na njihov Parlament. Ali da bi je izgradio, morao je da oslobodi prostor, kako za samu zgradu, tako i za prilazne bulevare. Srušena je 21 crkva, 40000 kuća i jedan stadion.
Ne volim da iznosim previše podatka, ali da bi se shvatila njena veličina brojke su neophodne: na njenoj realizaciji radilo 700 arhitekata i 20000 radnika,  ima 12 spratova i 1100 soba. Ispod zemlje se nalazi još 4 sprata i nuklearni bunker. Enterijer je prepun luksuznih kristalnih lustera, mozaika, pozlate, mermera, podova prekrivenih raskošnim tepisima. Sve je ovo moguće videti u nekoj od organizovanih tura. Nažalost, u vreme praznika ništa od toga nije radilo. Neophodno je unapred prijaviti obilazak on-line, na licu mesta nećete moći da kupite karte! I ponesite sa sobom pasoš radi indentifakcije, neophodan je za ulazak.
Za ovu zgradu, zapravo,  stanovnici Bukurešta nisu sigurni da li je vole ili je mrze. Posle toliko žrtava koje su podneli za nju, nije ni čudo što je tako.Kada je Čaušesku svrgnut sa vlasti i pogubljen, nisu znali šta dalje sa njom. Postojala je ideja da se zgrada sruši, ali je to bila suviše velika investicija. Da bi Parlament mogao da funkcioniše, dograđen je još jedan deo, jer zbog neodgovarajuće akustičnosti nije mogao da funkcioniše ni u jednoj od postojećih prostorija. U samoj zgradi se nalazi dva muzeja i sedište par organizacija ali se sedamdeset posto zgrade uopše ne koristi.
Glavni problem pri korišćenju je potrošnja električne energije, pošto zgrada troši koliko i grad od 250 000 stanovnika!

Parlament

2.Rimski Ateneum je izgrađen 1888. godine, a isfinansiran je skoro u potpunosti od priloga koje su prikupljali građani. Delo je francuskog arhitekte Alberta Gajerona. Ovo zdanje podseća na antičke hramove. Poseduje veliku dvoranu gde se održavaju koncerti rumunske filharmonije i jedna je od najlepših dvorana koje sam u životu videla. Crvena u kombinaciji sa zlatnom bojom, dominira na tavanici, dok je na zidove smeštena velika freska duga 75, a visoka 3m i prikazuje najvažnije trenutke iz istorije Rumunije. Ulaz se plaća, ali vredi ući. Unutar zgrade su nas sačekali čuvari koji izgledaju kao zalutali iz komunističkih vremena. Rekoše nam da se unutar objekta možemo zadržati najviše pola sata. A unutra je tako lepo, da bih ostala ceo dan, samo da sam mogla.

tavanica Rimskog Ateneuma

3.Trg revolucije dobio je naziv po događajima iz 1989, kada je zbačen omrznuti predsednik Nikolaj Čaušesku i prestala da postoji Socijalistička Republika Rumunija. Tu se nalazi spomenik posvećen ovim događajima kojeg ironično nazivaju i probodeni paradajz, pošto nije mnogo reprezentativan, a  malo dalje i jedna interesantna skulptura slomljenog političara.

Neobična zgrada na trgu je Ministarstvo unutrašnjih poslova.Neobična-po događajima koji su vezani za nju.
Ona je izgrađena kao Centralni komitet rumunske komunističke partije, a 1989. godine Čaušesku i njegova supruga Elena pobegli su helikopterom s krova pre nego što su na kraju bili osuđeni i pogubljeni na Božić te godine.
Još jedan značajan događaj dogodio se ovde dvadeset godina ranije, kada je Čaušesku objavio politiku nezavisnosti Rumunije od Kremlja nakon što je osudio sovjetsku invaziju na Čehoslovačku.
Taj je govor označio vrhunac njegove popularnosti. Nisam proučavala vreme njegove vladavine, znam da su Rumuni mnogo patili, pošto im je nametnuo politiku štednje, tako da su živeli u jako skromnim uslovima, ali činjenica je da su oni čist narod, da su naučeni da poštuju pravila i da je možda upravo ovaj omrznuti državnik uticao na njih. Kažu da je bila nemoguće imati nesređeno dvorište, nepotkresana stabla, neošišanu travu. Za sve to sledile su stroge kaznene mere, pa su Rumuni naučili kako da budu uredni, za razliku od nas!

ulica Victoriei

pasaž Macca-Vilacrosse

Odavde, ulicom Victoriei dolazite do centra. Na ulici se nalazi mnogo lepih zgrada, među njima je i hotel gde je odesedao jedan od naših vladara kada je dolazio u Bukurešt. Potom ćete naići na pasaž Macca-Vilacrosse. Noseći nadimak Pariz Istoka, Bukurešt ima i arkadne prolaze u pariskom stilu, pune kafea i lepih i prijatnih mesta za sednje. Kada produžite dalje dolazite do mesta gde se, skrenete li levo, nađete u pešačkoj zoni centra grada a desno je jedna od zgrada koja mami poglede. Nekadašnja palata, sada banka. U pariskom stilu, projektovana od strane pariskog arhitekte. Mesto pogodno za sve vas koji volite lepe fotografije. Preko puta nje, nešto niže niz ulicu pobede je  Nacionalni muzej.

Nekada palata, sada banka

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Nekadasnja palata,sada zgrada banke..jedno od mesta na kojem blogeri vole da se fotografisu...#travel #traveler #travelblog #cooltravel #cooltrip #beautifulldestinations #travelbloggers #travelblogger #beautifulplanett #greatasttravels #aroundtheworld #romania

Објава коју дели Aleksandra Petrov (@putoljub) дана 14. Мар 2019. у 4:11 PDT

4.Do skoro nije postojala oblast u Bukureštu koju su nazivali centar grada i gde se podrazumevalo da se nađeš sa prijeteljima. Onda su gradske vlasti odlučile da gradu treba takvo mesto. Ova oblast je zatvorena za saobraćaj i nazvana je Stari grad i tako je nastao najnoviji stari grad na svetu! Ovde ćete naći mnoštvo kafea, restorana, salona za masažu (kobojagi salona-po nazivima bih rekla da je nešto drugo u pitanju-Crvene Đavolice ili sl.), prodavnica antikviteta, umetničkih galerija itd. Oblast Lipscani je nezaobilazno mesto za turiste. 



Šta je  ovde bitno da obiđete? Zapravo svaka zgrada za sebe predstavlja jedno pravo malo umetničko delo. Ja sam se zabavljala loveći zanimljive detalje na fasadama. Ali ako vas to ne zanima, ovde je pozicionirana najstarija kafana u gradu koja nudi tradicionalna rumunska jela- Caru' cu Bere. Čak i  ako nemate nameru da jedete unutra, moja preporuka je da uđete, enterijer je divan a gudački kvartet doprinosi izvrsnoj atmosferi. 

Caru' cu Bere

Caru' cu Bere

Na ulici Lipscani smeštena je najlepša biblioteka u Bukureštu-Carturesti Carusel.To je biblioteka koja se pruža na šest spratova i ima centralno spiralno stepenište bele boje koje se ističe među raznobojnim knjigama.  
Malo niže je Stara prinčeva palata,koju je u XV veku izgradio Vlad Cepeš, koji je u podrumima palate držao zatvorenike. Ovde je pronađen i najstariji dokument o gradu koji datira iz 1459. godine.
U blizini palate nalazi se i Stara dvorska crkva, koja se smatra za najstarijom crkvom u Bukureštu, i datira iz 1559. godine. Ova crkva je nekada bila mesto krunisanja rumunskih princeza, a tu su i sačuvane šesnaestovekovne freske.

stara dvorska crkva

Preko puta nalazi se han-Manukova kuća-najstarija očuvana građevina iz tih vremena, i objekat koji takođe vredi postiti. Sagrađena je u 1808, i bila je vlasništvo jermenskog trgovca, poznatog pod svojim turskim imenom-Manuk beg. Objekat je zadržao karakteristike turskog stila, unutra je prostran restoran, pa i ovde možete probati nešto od rumunskih tradicionalnih obroka.
Nedaleko je smeštena i crkva-Stavropilis crkva ima prelepu neobičnu fasadu sa stubovima sastavljenim od neobičnih arkada. Unutrašnje dvorište je veličanstveno. Crkva je napravljena oko 1720 i njena arhitektura je mešavina vizantijskog  i turskog stila sa renesansnim i baroknim elemenetima.

Stavropilis crkva