nadjite me na fejsu:   Putoljub
Na ovom svetu postoji mnogo gradova sa imenom Saraj… Ali, ovaj bosanski, obedemljeni grad Sarajevo je najnapredniji, lepši i živahniji od svih. (Evlija Čelebija, osmanski putopisac iz 17. veka)
Da li je najnapredniji ne znam, ali lep i živahan grad zaista jeste. Orjentalnog duha, koji provejava iz svakog ugla, iz svake pukotine i čvrsto obavija Sarajevo. Taj duh je ono po čemu se ovaj grad pamti, što ti se useljava u srce kad jednom prošetaš sarajevskim ulicama.

Vidiš, Sarajevo je srednjeg roda. Kao dete – zaigrano, prostodušno, naivno, lakoverno, detinjasto... Zato ono prvo i pruža ruke... (Đorđe Balašević, kantautor i pjesnik)



Prvo što videsmo od Sarajeva je Većnica. Smeštena nedaleko od Baščaršije  na Mustaj-pašinom mejdanu, ne može vam izmaći pogledu. Gradjena u  pseudo-maurskom stilu, tako što je arhitekta dva puta odlazio u Kairo, da bi posetio džamiju Kemala II, koja mu je služila za uzor. Stradala je u zadnjem ratu, ali su je kasnije rekonstruisali i omogućili novim pokolenjima da uživaju u njenoj lepoti.
Ispred većnice vrluda Miljacka.


A pored Miljacke, nedaleko od Većnice smeštena je Inat kuća.
Lokacija za gradnju Većnice je bila na  desnoj obali rijeke. Vladajuća Austrougarska monarhija je htela da napravi impozantnu   građevinu, ali je to podrazumevalo rušenje većeg broja kuća u okolini, izmedju ostalog i kuće starog Benderije, starosedeoca Sarajeva. On se bunio, jer je ta kuća  bila njegov duševni mir. Nakon dugih pregovora tvrdoglavi starac je zatražio od Monarhije da mu isplati kesu dukata i da prebaci njegovu kuću na drugu stranu Miljakce ciglu po ciglu, kamen po kamen.Nisu imali drugog izbora nego da urade kako je zatražio. Od tada je Benderijina kuća je prozvana “Inat kuća” po njegovom inatu. Inat kuća je danas  tradicionalni bosanski restoran.

Šta je šarm Orijenta koji počinje u Sarajevu, a kojem Zapadnjaci ne mogu odoleti? Ovdje nema planova koji dolaze iz racionalnog razmišljanja, te je sve stvar improvizacije i rezultat ad hoc ideja i privremenih potreba. (Juraj Neidhard, jedan od najznačajnijih sarajevskih arhitekata) 
 
Najslikaniji deo Sarajeva je Baščaršija, sa Sebiljom kao njenim karakterističnim obeležjem.
Reč sebilj je arapskog porekla i označava “zgradu na putu u kojoj ima vode”. Nakada je u sebilju sedeo službenik koji je punio tasove sa vodom i delio ih žednim prolaznicima. Taj karakteristični orjentalni detalj deo ja arapske kulture i tradicije, a u Bosni ostatak jakog uticaja Osmanlija. Po želji vezira hadži Mehmed-paše Kukavice, napravljan je sebilj baš na ovom mestu, koji je kasnije srušen.Ovaj današnji nastao je na mestu tog starog, porušenog.

Golubovi se skupljaju oko Sebilja, i nema turiste koji na svojim fotografijama nije ovekovečio celu ovu sliku sa sobom u prvom planu.
Gazim čuvenom Baščaršijom. Neki treperavi nemir, kao rezultat davnašnje želje da dodjem u Sarajevo, igra mi u stomaku.Željno upijam detalje.Onaj duh sarajevski uvlači se pod kožu.
U vreme otomanske vladavine Baščaršija je bila trgovački deo grada. I ovde se nalaze sve zaostavštine Osmanlija: konaci, hanovi i bazistani, džamije .


Najpoznatiji han je Gazi Husrev-begov han.

U dvorištu džamije se nalazi  šadrvan, obeležje svake džamije.
U džamiju nismo ušli, bilo je vreme molitve, a nisam ni sigurna da je dozvoljeno ući unutra. Jedino što sam zapazila da ovde nije tako striktno odvojen ženski od muškog sveta.
Dolazimo do Ferhadija džamije, smeštene na glavnom sarajevskom šetalištu, a nedaleko od nje je katolička crkva-Katedrala Isusovog Srca. Svedočanstvo multikulturalnosti je i pravoslavna crkva u blizini.
Dozvolu za izgradnju crkve dao je sultan Abdul Aziz, kako bi ublažio kritike o verskoj netrpeljivosti koje su stizale iz Evrope. Crkva je izgrađena iz dobrovoljnih priloga građana Sarajeva i okoline, ali i brojnih dubrovačkih, beogradskih, tršćanskih i bečkih trgovaca. Postoji zapis da je i sam sultan bio jedan od onih koji su dali svoj prilog.
Naravno, još jedno mesto koje se ne sme predkočiti u Sarajevu jeste mesto značajno u istoriji celog sveta. Sa ovog mesta Gavrilo Princip, kao predstavnik Mlade Bosne pre 101 godinu izvršio je atentat na autrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i izazvao početak Prvog svetskog rata.
To mesto gde je pucao, obeleženo je na jednoj sarajevskoj zgradi.

dvorišta dućane i magaze, nakon nekoliko požara u kojima je oštećen, ostale su samo zidine u bašti hotela Evropa.

Naravno, nisi obišao Sarajevo ako nisi probao sarajevske ćevape. Gladna zaista jesam bila, ali su i sami ćevapi takvi da se tope u ustima. Deset upola s lukom, nestane dok dlanom o dlan. I naravno, ne bilo gde..kažu da su ćevapi kod Želja najbolji...


Svaki grad ima jedinstven ritam. Sarajevski je lagan i opuštajući. Na žurite se nigde, mirno i polako razgledajte a kada sednete na kafu, uživajte u njoj, "ćefeći" je, kao što Bosanci kažu.
Još dve znamenitosti obidjosmo nevoljno, što zbog vetra i kišice, što zbog umora. Sad je bio red da vidimo kako Sarajevo živi noću.
                      
Naravno, tu je i čuvena sarajevska pivara.Na svečano otvaranje prve sarajevske pivare, njen vlasnik pozvao je sve uglednike grada na čelu sa osmanlijskim namesnikom u Bosni, Topal Osman pašom. Paša je naiskap popio natočenu kriglu piva, izvadio kesu dukata i sasuo je u kriglu. Tako je pivari zaželeo srećan početak rada.
Zatim smo svratili u kafanu Šadrvan. Konobari su obučeni u tradicionalnu nošnju i služe bosanske specijalitete. Tufahije, kadaif ili baklave nemojte nikako propustiti.

Noćni život u Sarajevu je veoma raznovrstan. Kafić kod Zlatne ribice ima veoma interesantan enterijer, a jedno od karakterističnih pića koje ne smete propustiti u Sarajevu jeste rakija od  nara. Naravno, tu su i kafane na Ilidži za ljubitelje narodne muzike i obilnog ića i pića.