Putoljub

Skoplje i kanjon Matke

Skoplje je grad koji volim, iako je u zadnjih par godina promenio svoj izgled.
Neću vam ovde pobrojati sve znamenitosti Skoplja, samo onih par, koje su meni prirasle za srce ili mi pak zasmetale, ali su tu, ne mogu se zaobići!

jedan od Skopljanskih mostova

Kako mi se svideo grad? Pa zavisi koje deo grada posmatramo....Centar bi mogao da bude lep,ali nije...sva ta mešavina različitih stilova, tematika i religija otelotvorena u mnoštvu skulptura koje su predimenzionisane i uz to postavljene na uveličane postamente....Setih se Vroclava i njegovih patuljaka (vidi ovde), skulptura ne većih od 30cm, koje smo sa radošću tražili i otkrivali....možda je to bilo rešenje za makedonske neimare, em bi manje materjala utrošili, em bi privukli turiste da provedu više vremena u gradu, tražeći minijaturne statue...

jedan od Skopljanskih mostova

Ceo projekat nazvan je Skopje 2014. Projekat je finansiran uglavnom od strane vlade Severne Makedonije i težnja je da se Skoplju da klasičniji izgled nego li ga je do sad imalo.Ne samo to, nego je postavljanjem skulptura grčkih junaka izražena težnja da se Makedonci kao nacija odmaknu od slovenske kulture i porekla i stvore novo antičko poreklo ...Sve to je dovelo do nacionalističkog klasicističkog kiča, koji je kritikovan i zbog velikih novčanih izdataka zemlje koja je prilično siromašna za ovakva ulaganja. Procenjeno je da je u svu tu izgradnju uloženo između 80 i 680 miliona eura.

spomenik Filipu Makedonskom

Ne bih zaista da nabrajam spomenike u centru, otkrivaćete ih sami , ako se nađete ovde.

spomenik majkama

Još nešto ćete primetiti u toku obilska:londonske crvene autobuse na sprat, parisku trijumfalnu kapiju, mostove koji liče na praške....ali sve ovo neumesno uklopljeno....najmanje su mi smetali crveni autobusi, ako ćemo pravo....

Ono što je meni najlepše ovde jeste deo grada-Stara čaršija.
Predivan stari deo Skoplja sa svom raznolikošću i raznobojnošću koje Makedonija ima. I što je najvažnije,ovaj deo je prirodan i spotan,suprotno of kiča i monumentalnosti samog centra. Možete ovde videti jedne do drugih radnje Makedonaca i Albanaca, isprepletene običaje, stilove, miks zanata...i sve je dopadljivo, odiše toplinom...

I zato smatram da se tradicija treba negovati...
Tradicija je ono što nosimo u srcu,u genima,u nama samima,čak i kada to ne želimo da priznamo.
Naravno, nisam za to da se ona slepo poštuje i nipošto ne menja,ali uvek treba da obitava u jednom delu našeg bića.

Kroz ove ćilime protkane su priče. I ako tkani danas,nose simbole i motive prošlosti. Nose pripovedanja i živote predaka,a na nama je da te priče ne zaboravimo,jer ćemo jedino tako u potpunosti razumeti i nas same.

Lutajući kaldrmisanim ulicama nabasasmo na restoran koji proizvodi turske specijalitete-Hunkar. Pusto tursko, i ono nam je u genima...i nama i Makedoncima i Bošnjacima....

Restoran je divno mesto da se odmorite, popijete kafu na pesku, i krenete u dalja istraživanja.Probali smo gosleme-tursku pitu na saču, koja može biti punjena različitim namazima...

Potom se uputismo ka tvrđavi Kale, podignutoj iznad Vardara.
Odličan položaj i lep pogled na centar grada čine tvrđavu još jednim pozitivnim i prihvatljivim mestom u Skoplju. Nastala još u vreme Rimljana, kasnije je obnavljana mnogo puta...
Baš u ovoj tvrđavi krunisan je car Dušan za cara Srba i Grka 1346.godine.

Odavde krenusmo na lokalnu stanicu (pored glavne autobuske stanice). Naš konačni cilj bilo je jezero Matka. U žutom autobusu-trafici, možete kupiti kartu za jednu vožnju koja košta 50 denara (nešto manje od 1E). Autobus broj 60 vozi ka Matki.
Ako slučajno planirate na Vodno, autobusi ka Vodnu su besplatni vikendom.

Za nekih sat vremena stižemo u Matku. Ona je zapravo udaljena samo 15km od Skoplja, ali autobus staje na svakih 500m.
Matka je zapravo uzani kanjon donjeg toka reke Treske,koji obuhvata oko 5000 hektara prekrasnog smaragdno zelenog jezera Matka. Izgradnjom dve brane i hidrocentrale Sveti Andrija, dobijeno je jezero neverovatne lepote, a da pri tom lepote kanjona nisu uništene.

Na samom ulazu u kanjon je napravljen hotel Canyon Matka, u kojem smo i mi bili smešteni. Hotel ima negde oko desetak soba jako lepo uređenih i restoran sa izvrsnom hranom. Prenoćište sa izvrsnim doručkom košta oko 1700 dinara po osobi. Po dolasku dobijate besplatnu flašu vina, pa je uz prekrasan ambijent, uživanje zagarantovano.

enetrijer restorana hotela Canyon Matka

Odavde polaze pešačke staze uz jezero i ka crkvama, jer je kanjon Matke poznat i kao Mala Sveta Gora, s obzirom da ima veliki broj crkava. Crkva sv. Andrije smeštena je neposredno uz hotel, ali je nažalost bila zatvorena za posetoce. Zadužbina je mlađeg sina Vukašina Mrnjavčevića, Adrije.

Prenoćismo, pa smo ujutru bili spremni za nove avanture.
Rešili smo da čamcem odemo do pećine Vrelo, koja je na nekih 3,5km od hotela. Karta za vožnju čamcem i obilazak pećine košta 400 denara(oko 6,5E). Do pećine nas vozi Albanac, meštanin. Pre nego krenemo, dok čeka da se putnici sakupe, peca ribu.
"Ima li ribe u jezeru?", pitam ja.
"Ima, i te kako....pastrmke ali i drugih vrsta..."
"Jel to sportski ribolov ili je lovite za jelo?"
"Ma za jelo, sad mi je jedan lep primerak pobegao, pa pokušavam da ga opet uhvatim"
Skupi se nas dovoljno, da krenemo čamcem.....U čamcu pravi svet u malom: Španci, Nemci, Turci, Skandinavci i mi-Srbi. Vožnja je divna. Klizimo smaragdno-zelenom vodom i iživamo u pogledu na okomite stene, koje nas okružuju. Još nema vegetacije, pretpostavljam da je sve lepše kada je okolo zeleno.
Kod pećine nas dočekuje još jedan Albanac. Čovek je poliglota, nije mu teško da se sporazumeva ni na jednom jeziku. Zaključuje da je najbolje da nam priču ispriča na engleskom, da je svi razumemo.
Dva jezera u unutrašnjosti i tri pećinske galerije čine ovu pećinu atraktivnom. Ono što je još zanimljivije , je da sama pećina verovatno jeste najveća u Evropi. Veći deo pećine je pod vodom, tako da se ne zna koliko je zaista duboka, i postoje napori da se ispitaju njene i potopljeni delovi, ali zbog velikog pritiska vode, to je nemoguće za ronioce.

Vraćamo se do hotela i krećemo stazom uz vodu. Staza je iskopana u steni, što je čini jako atraktivnom za posetioce. Od prve brane, na 9km udaljenosti, nalazi se sledeća brana do koje je moguće stići ovom stazom, ali nam domaćini nisu preporučili da idemo do kraja. Na poslednja dva km staza ulazi u posed nacinalnog parka Jasen, te zbog divljih životinja, može doći do oburvavanja stena na stazu.
Nismo otišli do kraja, želeli smo da još malo istražujemo okolinu, da se ne zadržimo samo na jednoj stazi.

jezero Matka

Sledeći cilj, bio je manastir Matka. Manastir je posvećen Sv.Bogorodici i iz 14-tog je veka. Ovo je ženski manastir, ima jako lepe konake i prekrasno uređeno dvorište. Van dvorišta manastira je vreva zbog ljudi, a ovde vlada čudesan mir.

Sutra dan penjemo se do manastira sv. Nikole Šiševskog, strmom kozjom stazom. Do njega se može doći samo pešice, iz tri pravca : od mosta na reci Treski i sela Matka – pola sata brzog hoda(naša staza) , od sela Šiševa 1 sat hoda i od vrha planine Vodno – 2,5 sata hoda. Od grada Skoplja je manastir Svetog Nikole Šišovskog udaljen 18 km, a od sela Šiševa oko 3 km. Preko puta manastira i preko jezera se pruža prekrasan pogled na manastir Svetog Andrije.

Posle svih ovih obilazaka vratismo se opet u Skoplje, u stari grad, da probamo još nešto od lokalnih specijaliteta. Ovog puta smo seli u albanski restoran Sač da probamo još nešto od lokalnih specijaliteta. Jeli smo lahmandžun i pide sa teletinom i pili salep i ajran.
I tako, uz lepe utiske iz Stare čaršije napustismo Skoplje.

Do nekog sledećeg putopisa,
Vaš Putoljub

2 коментара

, by putoljub

Malta

Valeta

Valeta kao glavni grad Malte ima i tek kako šta da ponudi. Mi smo joj posvetili dva dana.

Vodite računa da većina objekata počinje da radi oko 9-9.30h, a zatvara se oko 16 ili 17h. Ako svakoj znamenitosti posvetite sat do dva, nećete biti u mogućnosti da ih obiđete sve u toku dana, pa se odlučite za tri do četiri. Evo šta vam od zanamenitosti preporučujem da posetite:
1. Tritonova fontana
Nalazi se blizu glavnog stajališta autobusa, na samom ulazu u grad, tako da je ne možete zaobići. Građena je po ugledu na Rimsku fontanu i predstavlja vezu malteškog naroda sa morem.
Mene su fascinirale njene dimenzije. Čovek izgleda zaista mali kada joj se približi.

Kada prođete kroz gradsku kapiju, šetalištem pravo doći ćete do glavne katedrale, gradske biblioteke i palate Velikog majstora.

2. Co-catedrala sv. Jovana

Najveličanstvenija crkva na Malti i jedna od najbogatijih u koju sam ja ikada kročila. Unutrašnjost crkve zaista ostavlja bez daha. Ulaz u crkvu se plaća oko 10e i prilično su velike gužve, pa ostavite vremena ako želite da uđete unutar katedrale.
Neka vas ne zavara jednostavna fasada katedrale, unutra vas čeka prava raskoš: mermerni podovi ukrašeni grbovima, svod katedrale prekriven freskama koje pokazuju život Jovana Krstitelja, zidovi pokriveni zlatom.
U posebnom delu katedrale nalaze se izložene Karavađove slike i među njima najznačajnije mesto zauzima slika odsecanja glave Jovana Krstitelja. Toliko izražajna slika, sa mnogo emocija pokazuje biblijsku scenu.
U katedrali vas pretresaju, postoji i dres kod, pa vodite računa da ne nosite recimo štikle (metalne), one oštećuju mermerni pod, neće vas pustiti unutra katedrale.
Na službenoj veb stranici možete pronaći sve informacije potrebne za posetu katedrali (vidi ovde).

3. Palata Velikog majstora (danas sedište predsednika i mlateške skupštine).
U okviru ovog objekta možete obići dvoranu vitezova i deo svečanih soba.
Mada je hodnik bio u fazi rekonstrukcije, državne sobe su izgledale veličanstveno. Videćete dvoranu prestola, trpezariju, kapelu sa tapiserijama.

U delu palate koji je nekada bio staja takođe možete posetiti dvoranu vitezova-oružarnicu: ona sadrži impresivnu kolekciju oružja i oklopa. Svi su autentični i koristili su ih vitezovi i veliki majstori Malteškog reda. Kada bi vitez umro, njegov oklop postao bi vlasništvo reda. To objašnjava zašto danas ima toliko oklopa u kolekciji!
Najviše me je impresionirala težina tih oklopa i koliko ih je bilo teško nositi, a kamoli se boriti u njima.
Cena je 6,5 € za posetu obema sobama i muzeju MUZA (Muzej moderne umetnosti).

Baš preko puta palate je i najpoznatija poslastičara Valete-Kordina u kojoj su ogromne gužve, pa ako želite da sednete ovde,naoružajte se strpljenjem.

4. Upper Barraka Garden i topovi
Na putu ka Upper Barraka Garden proćićete pored tvrđave San Elmo. U okviru nje se nalazi Veliki ratni muzej i Malta Expirience (film u kojem ćete steći predstavu o istoriji malteške države). Mi nismo imali vremena za posetu, ali smo posetili Mdina expirience u Medini i nije loše iskustvo.
Iznad nje se nalazi Siege Bell Memorial,podignut 1992. godine, ovaj spomenik podseća na one koji su izgubili živote tokom razaranja u toku II svetskog rata. Inače ćete na Malti videti dosta spomenika posvećenih žrtvama iz II svetskog rata, pošto je Malta bila jako opustošena u tom periodu.

Siege Bell Memorial

Dalje, putem uz obalu nailazimo na mesto koje je meni bilo jako fotogenično-garaže za čamce sa vratima u različitim bojama.

Gornji Baraka vrtovi zapravo predstavljaju terasu i baštu, koja je zasigurno lepa za vreme toplijih meseci.
Oko vrta se pruža više vidikovaca: možete posmatrati počasnu topovsku paljbu koja se odvija svakog dana u 12h i 16h (vidi sledeći pasus), posmatrati veliku luku Valete i ujedno tri grada Vitoriosu, Cospićuu i Kalkaru (nadam se da sam ih pravilno napisala).

Nivo ispod vrtova je nekadašnji bastion, obložen starim vojnim topovima. Ovaj prostor se sada koristi za venčanja na otvorenom i svečane događaje. Svakog dana, tradicionalnu ceremoniju u podne izvode članovi Društva za nasleđe Malte, obučeni u autentične uniforme britanske artiljerije. Ova ceremonija uključuje pucanje topova kao pozdrav u dva termina u toku dana.

Saveti za turiste: Gornja bašta Barkaka se nalazi u srcu grada. Da biste stigli ovde, idite do Viktorijine kapije i skrenite levo pored Crkve Svete Marije Isusove, ulicom Svete Ursule. Na kraju ulice je ulaz u Gornju baraka baštu. Tu je i lift u podnožju Bastion Saint Barbara koji se uspinje 60 metara do Gornje Barrakka Gardens. Ovaj lift vodi do polazišta za ferije koji vode do tri grada (ako je loše vreme oni ne saobraćaju). Lift je besplatan kada se sa terase spustite naniže, ali kada se od luke penjete prema terasi, plaća se 1E.
Ako vam je problem da se penjete do terase, uvek možete da iznajmite kočiju.

5.Cassa Rocca Piccola
Casa Rocca Piccola je jedina palata u Valeti koja je još uvek naseljena. Od XVI veka ovde živi deveta generacija markiza de Pira,potomci jednog od Malteških vitezova, za koga je zapravu i kuća sagrađena. Njeni vlasnici su u gornjem delu kuće, donji deo služi kao muzej.
Posetili smo 12 soba ove palate i otkrili neke od značajnih predmeta različitih epoha, poput pokretnog oltara (privilegije najbogatijih stanovnika Malte -to je zapravo rasklopivi orman u kojem su smeštene ikone i relikvije), Ursulinog kreveta (žene koja je za života proglašena za sveticu pošto je rodila devetoro dece i svi su ostali živi uključujući i nju-njoj se mole nerotkinje za porodicu), stolica sa krunisanja kraljice Elizabete i sl. Takođe, videćete skrovišta koja su korišćenja za zaštitu tokom II svetskog rata, a koja su iskopana produbljivanjem starog bunara iz vremena Malteških vitezova.
Postoji slična kuća u Medini, pa ako nemate vremena da je posetite u Valeti, odvojte vremena kada posećujete Medinu.

Postoje samo vođene ture (bez besplatne posete) na engleskom jeziku, koje traju oko 1 sat. Možete čak i rezervisati privatnu posetu kod markiza (očigledno skuplje).
Cena karte:9E
Na službenoj veb stranici pronađite sve informacije potrebne za planiranje posete (pogledaj ovde).

6. Manoel pozorište
Izgrađeno 1731. godine za zabavu vitezova i stanovništva, malteško nacionalno pozorište ili „Teatru Manoel“ jedno je od najstarijih u Evropi. Ono i nosi ime malteškog viteza koji je naručio njegovu izgradnju.
Podsetilo me je na pozorište koje sam posetila u Minhenu, i ima jako lep barokni enterijer. Plišane baršunaste stolice jako se lepo uklapaju sa pozlaćenim auditorijumom.
Mi smo imali sreće da imamo dobrog vodiča koja nam je objasnila sve o istoriji ovog malog pozorišta.Pretpostavljam da su takve ture samo u vreme praznika. Negde na netu pročitah da inače nema uvek vođenih tura, već dobijete audio vodič.
Posetu možete isplanirati ovde. Cena karte je 5E.

7. ulice Valete
Kao što sam već pisala, arhitektura Malte je specifična. Meni najlepši su bili balkoni različitih boja. Na nekim zgradama formiraju jako karekteristične sklopove.
Da nije njih, zgrade u žućkastoj boji bile bi jako monotone.
Najinspirativnije ulice naći ćete ispod glavne šetališne zone. Na vama je da istražujete.

ulice Valete

Tu, na jednoj od ulica, možete videti i statuu osnivača Valete, malteškog viteza po kome je Valeta dobila ime.

U Trgovačkoj ulici, iznad glavnog šetališta, nalazi se Food Market gde smo mi probali sve malteške specijalitete (zečetinu, gulaš od konjskog mesa, maltešku picu i maltešku čorbu). Svideo nam se prostor jer nije opterećujući, a sem malteške, ovde imate još mnoge druge strane kuhinje.

Što više otkrivate Valetu, sve će vam se više svideti. Zato lutajte ulicama, s obzorom da je jako mala prestonica, nemoguće je izgubiti se u njoj.

Do sledećeg putopisa,

Vaš Putoljub

No коментара

, by putoljub

Malta

Prvo što vam padne u oči kad slećete na Maltu je da je ovo gusto naseljena zemlja, mada ima samo 400.000 stanovnika. Naselja se nadovezuju jedno na drugo, iz vazduha se čini da je sve to jedan veliki grad. Sedam dana bi sa dobrom organizacijom trebalo da bude dovoljno da vidite sve najvažnije od turističkih znemanitosti što ova zemlja može da ponudi.
Dok sam istraživala znamenitosti Malte, bojala sam se da će nam se obilasci možda samo svesti na crkve, s obzirom da ih na Malti ima tako mnogo, ali nisam bila u pravu. Malta ima mnogo drugih stvari koje vam mogu biti interesantne, sem crkava.

Smeštaj smo našli u St. Džulijansu. Ovo je turističko mesto, odlično za mlade pošto ima puno barova za noćni provod, ali naš hotel je nudio mir u toj gunguli. Nismo tražili ništa posebno, samo da prespavamo, pa nam je on zadovoljio prohteve (naš hotel). Važno je da znate da je prosečna cena prenoćišta od 3500 din za hotele sa 3 zvezdice, pa se rukovodite time prilikom bukiranja smeštaja.
St. Julians je lepo povezan autobuskim linijama sa ostatkom ostrva što je jako bitno, ako planirate samostalne obilaske.
Aerodrom je na nekih pola sata vožnje odatle, TD3 linija vozi direktno do St. Juliansa i Pačvila (dela grada u kojem je bio smešten naš hotel).
Autobuski prevoz je odličan, a Talinja kartica pokriva sve autobuske prevoze na ostrvu sem onih označenih sa TD. Košta 21E za sedam dana i zaista je najekonomičnije uzeti je ako planirate da obilazite ostrvo.

ulice St. Juliansa

Uz obalu lako možete doći do Slieme. To je prvo veće mesto uz St. Julians i ono je idalno za početak upoznavanja ostrva. Mi smo se zavukli po unutrašnjim ulicama i lutali istražujući.Videćete karekteristične malteške balkone različitih boja. Ovi balkoni mogu se svrstati u dve kategorije. Oni otvorenog tipa, koji mogu biti u kamenu ili kovanom gvožđu i koji su manje upečatljivi i drugi, zatvoreni drveni balkoni, koje smatraju obeležjem Malte.

karakteristični balkoni Malte

Otvoreni kameni balkoni najstariji su tip koji se može videti na Malti. Najčešće se javljaju u starijim naseljenim područjima kao što je Mdina. Ovo je direktna posledica malteške sredine koja je siromašna drvećem, ali obiluje naslagama mekog i obradivog kamena. Valeta je takođe imala puno ovakvih balkona, ali mnogi od njih su kasnije pretvoreni u zatvorene drvene. Kada je Malta 2017-te bila prestonica kulture, država je davala 60 % sredstva da se balkoni obnove, ili vrate na mesto novo formiranih.
Nije retka situacija da se iznad starih kuća sa drvenim balkonima grade novi objekti visoki i po deset spratova, a zadržavaju kameni delovi zgrade i stari balkoni.

karakteristični balkoni Malte

Maltežani su jako religiozni. Svetac, zaštitnik ostrva, je sveti Pavle, koji je tri meseca proveo na ostrvu posle brodoloma, i za koga se smatra da je proširio hrišćanstvo po ostrvu. Maltežani su katolici, i veoma su posvećeni veri, otuda i veliki broj crkava, čak 365. Ovo su većinom grandiozne crkve, zaljubljenici u crkvenu arhitekturu imaju i te kako šta da rade na Malti. Sem toga, pored svake kuće, blizu ulaza stoji figurica uglavnom device Marije, kao oznaka kuće i njenih ukućana.

detalji na vratima i kućama

Kuće su označene i imenima. Ranije je postojao zakon da svaka kuća mora da nosi ime koje su joj ukućani odredili, sada to nije tako, ali su se se imena uglavnom zadržala. Bilo nam je interesantno da otkrivamo imena i da ih fotografišemo.
Većina kuća su kuće u nizu, imaju slobodne samo dve fasade, retko koja (ona na uglu) i tri, i te su kuće skuplje. Gusti raspored kuća nastao je zbog male raspoložive građevinske površine na ostrvu.
Kao zaljubljenik u arhitekturu prozora i vrata, ja sam uživala. Ljupki ulazi u kuće, sa raznobojnim vratima , šta može biti lepše.
Promenada Slieme je jako dugačka. Od St.Juliansa do Gzire duga je oko 10km. Ako ste ljubitelj dugih šetnji ili trčanja, uživaćete.
Na par km od St. Juliansa , na obali, vidljivi su nekadašnji rimski bazeni koji su se koristili za kupanje, i vađenje soli (prirodne formacije u stenama koje formiraju jako neobičan reljef).

prirodne formacije za vađenje soli

Šetajući uz obalu stigli smo do Tigne point, ulaz u Marsamxett luke koja vodi prema glavnom gradu Valeti. Upravo odavde možete napraviti idealne fotografije sa panoramom Valete u pozadini.

panorama Valete iz Slieme

Ovde se nalaze i najskuplji stanovi na Malti, pa je promenada jako lepo uređana, a na svakom koraku su upozorenja da posetioci ne remete bukom žitelje zgrada.
Dalje, poromenadom stižete do mesta gde je luka i gde možete uhvatiti ferije do Valete i do Tri grada, ako ste zainteresovani da sa vode priđete ovim mestima.

Više prema Gziri nalazi se Pačije selo. Volonteri su napravili pribežište za patke, guske i ostalu pernatu živinu. Stanovnici nisu bili bučni, i rado su pozirali. Na selo smo zapravo nabasali pokušavajući da obiđemo Manoel ostrvo, koje je sa dva mosta povezano sa kopnom.
Na ulazu na ostrvo nalazi se velika marina prepuna jahti, ali samo ostrvo ne nudi ništa. Čak je nekako sablasno zbog natpisa koji na svakom koraku poručuju da ulazite na sopstvenu odgovornost. Fortifikacija koja se nalazi na ostrvu iz vremena vitezova reda sv. Jovana zatvorena je za posetioce. Mi smo dobili obaveštenje da se ovde snimaju filmovi, te da zbog toga nije dozvoljen pristup tvrđavi.

Valeta
Iako mala, ova prestonica Malte ima i te kako šta da ponudi. Baš iz tog razloga posvetili smo joj dva dana te smo obišli glavna šetališta (Trgovačku ulicu, glavno šetalište), zgradu Glavnog majstora, tvrđavu Elmo, Uper Barraka Garden, kuću Casa Rocca Piccola...

Za nju ću odvojiti poseban post, jer bi tekst u suprotnom postao preopširan (vidi ovde).

Valeta, pogled na more

Do Valete često voze autobusi. Sa stanice Rosso otprilike na svakih dvadeset minuta idu linije koje za oko sat vremena stižu u Valetu.

Četvrti dan obilaska posvetili smo nekadašnjoj prestonici Malte, Mdini i Rabatu, ali s obzirom da smo bili u unutrašnjosti ostrva iskoristili smo da obiđemo i Dingli Cliffs i čuvenu crkvu Rotondu u Mosti.
Rabat je zapravo arapski naziv za predgrađe i malo je naselje, najviše karakteristično po crkvi sv. Pavla i katakombama u kojima su sahranjivani stari narodi iz vremena Rimljana.
Naime, na ovom mestu nekada se nalazio rimski grad, a Rimljani su zabranjivali sahranjivanje mrtvih u okviru gradskih zidina. Kasnije su ovde sahranjivali hrišćane, to su i mesta gde su se održavala obredne ceremonije.
Ulaz u katakombe i pećinu sv. Pavla kao i u crkveni muzej košta 5E.
S obzirom da je Rabat bio naše prvo odredište, odlučismo se da prvu kafu popijemo u jednom od lokalnih restorana. Bio je 31. decembar i loklaci su iskoristili dan da svrate i proslave zadnji dan godine sa poznanicima. Bili su jako bučni, mislim da su me svojim ponašanjem podsetili na nas kada nešto slavimo.

Mdina nudi mnogo sadržaja.
Ulazeći na glavnu kapiju koja je poslužila za snimanje nekih scena iz igre prestola nabasaćete na stari zatvor. Unutar njega možete čuti i videti način na koji su kažnjavali zatvorenike, ali budući da je bilo vreme NG, zaista nisam htela da se bavim tim mračnim stvarima. Stoga smo se odlučili da čujemo nešto o slavnom vremenu kada je Mdina bila prestonica zemlje u Mdina Expirience koji je smešten u restoranu uređenom u srednjovekovnom duhu. Košta 6,5E ali mislim da vredi da se pogleda.
Mdina je poznata i kao tiha prestonica zemlje (nikakav automobilski prevoz nije dozvoljen unutar zidina), ima tek nešto oko 300 stanovnika.

Dingli Cliffs su litice za koje mnogi tvrde da pružaju najspektakularniji zalazak sunca na Malti. Pogled na otvoreno more, terasasta brda i malo nenaseljeno ostrvo Filfa, baš preko puta. Ako se igde može ostiti miris malteškog sela, mislim da je to ovde. Čak smo i naleteli na stado ovaca koje su pasle u blizini.
Priroda Malte je jako oskudna. Sem trave i niskog rastinja imaju jako malo drveća, te ako ste ljubitelj zelenila, teško da ćete to naći na Malti.

Crkva Rotonda je smeštena u centralnom delu ostrva. Ovo je crkva koja zaista zaslužuje da je posetite. Prvo zbog jedne od najvećih nepridržanih kupola na svetu, sagrađenih po uzoru na rimski Panteon, a drugo zbog neobične istorije koju crkve ima.
Malta je jako stradala u bombardovanjima u toku II svetskog rata. Veliki broj objekata na ostrvu je bio uništen. Bomba je pala i na Rotondu, baš tokom održavanja mise, ali nije eksplodirala. Kasnije su ekspoloziv izvukli, a čaura je izložena u samoj crkvi kao eksponat.

Marsaxlokk

Peti dan je bio prvi dan u novoj 2020. S obzirom na praznično vreme vožnje (autobusi su vozili ujutru pa tek od 15 časova), mogli smo obići samo jedno mesto, te smo se odlučili da to bude Marsaxlokk, mirno ribarsko seoce sa razobojnim brodovima. Intersantno je da iako Arapa više nema, njihov uticaj je znatno vidljiv na ostrvu. I sama reč Marsaxlokk nosi u sebi arapsku reč za luku (marsa) i maltešku za oznaku jugo-istoka (deo ostrva gde se ova luka nalazi). Sam malteški jezik podseća na arapski sa elementima italijanskog i engleskog. Jako je težak za naše ljudi, pošto nas ne podseća ni na jedan nama sličan jezik. Sreća što je službeni jezik engleski, pa je jako lako sporazumeti se sa lokalcima.

pogled na šarene ribarske brodove

U ovo seoce smo se zaputili najviše zbog njegove luke i ribarskih čamaca, luzzu, simbola Malte. Čamci u jarkim bojama imaju oslikano oko sa svake strane pramca. Upravo još jedan uticaj naroda koji su nekada naseljavali ostrvo, ovoga puta Feničana. Oni su verovali da oko štiti od zlih sila, te su verovanje kasnije prihvatili i Maltežani.

pogled na šarene ribarske brodove

Ako ste ljubitelji ribe, ovo je pravo mesto za vas. Svako jutro ribari donose sveže morske plodove i ribu, a mnogo restorana naizanih uz obalu nudi da vam ih spremi za obrok. Cena jednog obroka na Malti kreće se od 13 do 20E (zavisi zašta se odlučite), i cena ribe je u tim okvirima.
Inače, Malta je poznata po proizvodnji tune, imaju i velike farme na kojima se ova riba proizvodi, a još jedna vrsta ribe koje ovde ima u većim količinama je sabljarka.

Gozo

Šesti dan je bio posvećen Gozu. Ovo je ostrvo koje je u sastavu Malteške države, ali čiji se stanovnici smatraju Goziancima, a ne Maltežanima. Ima samo 37.000 stanovnika, pa valjda zato imate veći dodir sa prirodom kada kročite na tlo ovog ostrva. Zapravo, imala sam osećaj da je i Malta ovako izgledala, pre nego su je pretrpali mnogobrojnim objektima.
Stigli smo na Gozo ferijem, koji se hvata iz Ćerkive. Do ovog mesta na Malti voze autobuske linije, mi smo hvatali bus 222 koji ide na svakih sat vremena.
Feri ima polaske otprilike na svakih pola sata, i putovanje traje oko tridesetak minuta.
Iz Mgarra do glavnog grada Viktorije, stiže se jako brzo.
Karta za feri ne plaća se kada krenete sa Goza, već u povratku i košta 5E.
Talinja kartica koju smo kupili za prevoz , važi i na ovom ostrvu.
Viktorija je sladak mali grad, najznačajniji po srednjovekovnom utvrđenju na njegovom vrhu u okviru kojeg se nalazi i glavna katedrala grada. Ulaz u katedralu se plaća 5E, ali možete uzeti i spojenu kartu za više muzeja u gradu.
Sa zidina utvrđenja odlično se vidi okolina, ali i more, što znači da obala nije daleko.
Iz Viktorije se uputismo u Ta Pinu, katedralu na uzvišenju, jednu od svetinja Goza.

Zatim smo odlučili da odemo do Dwerje, dela obale poznatog po lepoti. S obzirom da je prvi sledeći autobus dolazio tek za sat vremena, krenusmo peške. Mislim da smo jedini turisti koji su prepešačili ovaj put, ali ništa na Gozu nije daleko. Uživali smo u prirodi i suncu koje je nas je milovalo. Dočeka nas brdo turista na obali, ali to nije umanjilo lepotu zaliva u koji smo dospeli.

Odlučismo se na vožnju čamcem po njihovom unutrašnjem moru. Nisam ni slutila da će vožnja doneti toliko andrenalina. Čamac nas je provlačio kroz uski prolaz u steni do otvorenog mora. Talasi su bili ogromni, a meni se činilo da ćemo, ili udariti u stene, ili se izvrnuti na otvorenom moru. Čamdžija je želeo da nam pruži potpuni ugođaj te nas je zavlačio u svaki otvor. Posle nekih dvadeset minuta, završismo vožnju, na moje veliko zadovoljstvo.

Odatle se uputismo do solana. Blizu naselja Marsalforn nalazi se stenovita obala išarana otvorima-bazenima, starim oko 350 godina.
Oni su deo vekovne gozianske tradicije proizvodnje morske soli koja se u mnogim porodicama prenosi sa kolena na koleno. Bazeni koje smo mi posetili nisu više u funkciji, s obzirom da se nalaze blizu objekta koji je nekad služio kao diskoteka. Ali ima i onih koji se i te kao koriste.

U obližnjem restoranu nude plodove more, te svratismo da odmorimo i da se ugrejemo. Iza nas talasi su ogromnom silinom šamarali obalu.
Ostalo je još da se vratimo do Viktorije i odatle do luke, pa nazad ferijem do našeg hotela. Noć je već uveliko pala, kad se dokopasmo sobe.

Popajevo selo
Triq Tal-Prajjet, Il-Mellieħa, Мalta

I sedmi dan smo uspeli da stignemo do Popajevog sela, meni najdraže znamenitosti Malte.

Kada je 1980.godine završeno snimanje čuvenog filma o Mornaru Popaju,filmska ekipa je ostavila kulise i povukla se.
Maltežani su odlučili da scenografiju upotpune i otvore tematski park o crtanom junaku.
Do sela možete lako doći linijom koja vozi za Ćerkivu (101 br.busa). Karta košta 11e.
U blizini sela su litice odakle se prave fenomenalne fotografije.

U selu ima dosta aktivnosti za decu,a i starijima može biti interesantno (mini golf, bioskop). Kada smo mi posetili ovo mesto, zbog novogodišnjih praznika, imali su i selo za Deda Mraza. Prava mala bajka, sa patuljcima koji vredno rade na izradi igračaka za decu širom sveta, otvaraju pisma, irvasima koji se spremaju da polete....Oživite dete u sebi, i posetite ovo mesto.

Ovo su znamenitosti koje bih ja izdvojila.
Ako kliknete na mesta napisana sivim slovima, velikim fontom dobićete lokaciju tih mesta na google mapi, da bi se lakše orjentisali.
Zasigurno je da vam na Malti sedam dana neće biti dosadno.
Do sledećeg putopisa,
Vaš Putoljub

No коментара

, by putoljub

Pages

Putoljub

Skoplje i kanjon Matke

Valeta

Malta

About me

Follow Us

Pinterest

Oznake

Arhiva Bloga

Instagram