Insbruk
3/10/2014
Krećemo! Konačno smo ušle medju prvima u bus i zauzele
željena mesta.
Prva destinacija posle granice je mesto Vila, gde svraćamo kod naših gaserbajtera na kafu i par sendviča. Dočekuje nas miris stajskog djubriva, razasut po okolnim poljima, naša zastava koja se vijori na drvetu i srpska muzika. U bašti ukusni sendviči, kolači, kafa i sokovi.....pravo srpsko gostoprimstvo u tudjoj zemlji......i više nego što smo očekivali.
Posle odmora krećemo put Insbruka.Čudesni prizori koji promiču kroz prozor mi ne daju mira pa odlučujem da ipak ostanem budna i razgledam
predele kroz koje prolazimo.
Insbruk je grad koji ima oko 120 000 stanovnika, a peti
je po veličini grad u Austriji.Ovde sam bila ranije, ali smo malo toga videli, tako da se
radujem što opet obilazim grad.
Vodja planinara mi je ispunio želju. Svraćamo u muzej
Swarowski kristala. Doduše, mesto je bilo zatvoreno, ali uspesmo da se slikamo
pred ulaskom u muzej. To je ogromna glava iz čijih usta izlazi voda i pravi
vodopad. Ispred vodopada nalaze se vrata za ulazak u muzej. Muzej je skup boja,
senki, hologramskih projekcija i muzike i potrebno je mnogo vremena da bi se
uživalo u potpunosti.
Počela je da pada kiša, pa nas smeštaju u hostel. Čeka nas
iznenadjenje, soba dimenzija šibice, predvidjena za šest osoba.Osećam se kao
da sam u kutiji sardina, i smejem se nevolji, jer znam da će ovo biti jedna od
smešnih scena, zauvek zapamćenih. Dve starije gospodje, moja drugarica i ja
pokušavamo da smestimo stvari i sebe u ovu majušnu sobu.
Krećemo dalje, put dvorca Ambras. Treba iskoristiti svaki
trenutak za obilazak ovog magičnog grada. Šteta što je već smiraj dana, i imamo
malo vremena da zavirimo u svaki kutak. Nastanak dvorca vezan je za
Ferdinanda II, koji je postavši nadvojvoda Tirolske, naručio dvojici
italijanskih arhitekata da mu preprave postojeću srednjovekovnu tvrdjavu u
renesansni grad za njegovu ženu, Filipinu Welser.
Vodič-lokalac reče nam da je ovo prijatno mesto kada u gradu stegnu vrućine. Park, staze za šetnju, jezero i mirisno rastinje, čine renesansni ambijent slikovitim.
U okviru dvorca smešten je Muzej oružja i oklopa iz vremena
kasnog srednjeg veka do baroka.
Već je pao mrak, i sa vidikovca, u okviru dvorca, vidimo
Alpe. Vodič nam objašnjava da se tuda pružaju prelepe skijaške staze i par
veoma lepih hotela. Šteta što ne možemo da ostanemo još koji dan, uverena sam
da bi pogled sa vrha bio nešto što ledi krv u žilama i izaziva more
andrenalina.
Vraćamo se u hostel. Početni šok oko smeštaja smo uspeli da
prebrodimo. Počinje avantura spavanja! Doduše, za mene ne, imam čvrst san, ali
drugarica je imala poprilične muke!
Ujutru budjenje, doručak, pa obilazak. Grad je
spektakularan! Sa svih strana vire obronci Alpa prekriveni snegom. Visoke
zgrade, bogato ukrašene različitim tipovima dekoracije. Reka Inn, puno zelenila,
sve čisto i besprekorno.
Stigosmo do glavnog trga, gde ponosno stoji Goldes Dach sa
zlatnim krovom. Sagradio ga je car Maximilijan I da bi mogao nesmetano da
posmatra igre na trgu. U potpunosti je završen u 16. veku i bio je posvećen
imperatorovom drugom braku sa Biankom Sforcom. Imperator je ostao zapamćen u
istoriji, kao čovek koji je živeo rastrzan izmedju ljubavi prema prvoj i drugoj
ženi.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Trčkaram dalje ulicom, pokušavajući da istovremeno pratim grupu i uhvatim zanimljive detalje.
A onda Trijunfalna kapija! Iza nje se moćno uzdižu Alpi, a ispred je cvećara sa prelepo aranžiranim cvećem u svim nijansama roze boje.
Kapija je podignuta u vreme kada je čuvena Marija Terezija
proslavljala zaruke svog sina Leopolda II sa španskom princezom Marijom
Ludovik. Veridba je trajala iz dana u dan, ali se na kraju završila nesrećno.
Slavlje je prekinula iznenadna smrt Leopoldovog oca, Francisa I. Njegova smrt
ostala je pod velom misterije. Trijumfalna kapija posvećena je i venčanju i smrti.
Južna strana označava
život, severna-smrt. Sa južne strane počinje ulica Marije Terezije, a sa
severne Leopoldstrase.
A
iznad Trijunfalne kapije ponosno stoji skakaonica.
Pre
nego se približismo bliže, zaostala sam za grupom. Slikajući detalje, videh da
sam zastala pred istim izlogom kao jedan šezdesetogodišnjak, planinar iz Zaječara.
„ Žiko, požuri, ne zaostaj“-viču članovi grupe. On se na to iznervira. „ A
zašto zovu samo vas, pa i ja sam zaostala?“ „ Pa ja sam poznat po tome“, kaže
čikica, „ mnogo volim da fotografišem, pa se zanesem. Možeš li stati ispred
ovog izloga sa cvećem da te slikam?“ Prihvatih da mu budem model. Završismo
slikanje, pa požurismo napred. U trku slikam još par stvari, a onda nalećem na
Muzej zvona!
Kada
sam čitala putopise o Insbruku, nadjoh par redova i o ovom muzeju. Nekako sam
sumnjala da ćemo uspeti da ga obidjemo, ali ipak smo tu! Na stotine velikih i
malih zvona vise u izlogu. Grossmayer je radnjica stara oko 200g. Posetioci
mogu posmatrati livce dok rade. U muzej ismo ušli, samo u prodavnicu suvenira.
Pročitala sam da je središnji deo zvonolivnice jama duboka 6m, u kojoj bi se
mogla izliti zvona ukupne težine 37t. Livenje zvona je poseban trenutak za koji
se prethodno moli blagoslov, a sam čin se proprati uz obavezan gutljaj tirolske
rakije. Tajna Grossmayer zvona krije se u njihovom posebnom obliku /rebra
zvona/.
Trčim
dalje. Grupa je već poodmakla.
Svi se
trude da na fotografiji uhvate Bergiselschanze skakaonicu. 2003. dizajnirala ju
je poznata arhitekta Zaka Hadid. Spada medju najpoznatije skakaonice u svetskom
kupu.
Odatle
dalje, ka vidikovcu i prekrasnom pogledu na grad. Na vidikovcu se nalazi senik,
muzej, i malo dalje može se doći do skakaonice. Prelepi senici u germanskom
stilu, pogled na Insbruk i ogroman viseći most u pozadini.
0 коментара
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.