Bursa

7/14/2014

nadjite me na facebook-u:   Putoljub

Bursa je pravi grad za pripadnice lepšeg pola koje se dive predmetima od svile.

Iako je danas proizvodnja svile u Bursi nešto manja, i dalje je prva asocijacija pri pomenu ove tkanine Bursa.
Izrada svile doživela je svoj vrhunac za vreme osmanlijskog perioda, kada je i Bursa postala jedan od glavnih centara. Fabrike svile na paru otvorene su u prvoj polovini XIX veka.

U prostorijama Koza Hana prodaju se svileni šalovi, marame i ogrtači. Oni su svojim dezenima uveliko prilagodjeni modernim ukusima kupaca, ali cene nisu baš prihvatljive za svačiji džep.


Naravno, tradicija je ista kao i u svakom gredu u Turskoj. Žene sakrivene od glave do pete. Čak, ima i mnogo onih koje su skroz obučene u crne, dugačke haljine.

Uzun bazar (uzun-dugacak) je natkriveni prostor preko kojeg se dolazi do hanova. Ovo je ustvari tržnica gde možete naći šta god poželite. A svuda je puno, i vrvi od ljudi.

Lutajući trgom oko velike džamije, prošli smo kroz par hanova: Han svile, Han pamuka i Gospodski han.
Ponuda turskih venčanica u jednom od hanova.
Sporedne uličice kriju na desetine manjih hanova, starih radnji i skladišta, pa se lako možete zagubiti u ovom spletu.Mnogo začina i svakojake druge robe prodaje se po ovim prolazima.

Prvo na šta će domaćini skrenuti pažnju gostima je Velika džamija iz 14. i 15. veka. Njena molitvena sala leži na 12 stubova i nosi 20 kupola. Poznata je po raznolikosti i finoći svojih kaligrafskih ukrasa. Ovaj način gradjenja džamija, kao veliki kameni kvadrat ili pravougaonik, pokriven malom kupolama, karakterističan je za ranu seldžučku arhitekturu turskog carstva. U centru džamije, kupola pokrivena staklom obezbedjuje dovoljno svetlosti unutar džamije.
Dvorište je puno vernika, a u vreme molitve ne postoji slobodan prostor ni unutar a ni van džamije. Petak popodne je vreme kad se održava njihova glavna molitva, i tada je nemoguće obići džamiju. Mislim da u ovom slučaju slike govore više od reči.
Žene čekaju da se završi molitva za muškarce. Onda one ulaze u džamiju, i počinju molitvu.

Unutrašnjost džamije je impozanta, a ono po čemu se razlikuje od ostalih džamija je da u sredini objekta postoji šedrvan. Legenda kaže da je Grkinja posedovala ovo parče zemlje i nije želela da dozvoli da se na njemu vrše molitve posvećene Alahu. Kako u Kuranu stoji da se ni jedno živo biće ne sme prisiliti ni na šta, sultan je bio prinudjen da joj obeća da će na tom mestu sagraditi šedrvan. Tako se nijedan musliman na tom zemljištu neće klanjati.
 

Naravno, postoji strogi kodeks oblačenja, te sam morala da obučem jednu od sukanja iz ogromne kutije na ulazu, i prekrijem glavu maramom.
 
 
 
 
Za veliki džamiju vezana je legenda o Karadjozu. Karadjoz /”Crno oko”/ je ime tradicionalnog turskog lutkarskog pozorista senki.
Legenda kaze da su u vreme pocetka izgradnje Velike džamije dvoje ljudi izvodili improvizovane komedije koje su postale popularne medju ostalim radnicima. Oni su ostavljali posao, pa su radovi na džamiji sporo napredovali. Stoga je sultan naredio pogubljenje ove dvojice.
Tako ide legenda. Ali kako god, pozoriste senki postalo je poznato širom Turske. Lutke za pozorište su ravne figure isečene od kamilje ili magareće dlake, potom nauljene da bi postale providne, oslikane i montirane vertikalno na kraju štapića. Belo platno visi kao ekran, jaka svetlost stavlja se iza njega i lutkari pokreću marionete, stvarajući priču.
 -skinuto sa neta-

 -skinuto sa neta-
 
Zelenu džamiju sa prelepim unutrašnjim ukrasima od fajansa nažalost nismo mogli da obidjemo, s obzirom da je bila u fazi restauracije.

U Bursi ima dosta starih kuća i to ovom gradu daje neki poseban šmek. Neke kuće su obnovljene i veoma lepo izgledaju, neke su u fazi raspadanja, ali, svejedno, može da se zamisli kako je Bursa nekada izgledala.

Naravno, u Bursi ne treba propustiti čuveni İskender kebap /Aleksandrov kebap/, napravljen od komada pečene jagnjetina u sosu od paradaza, preliven braon puterom i serviran sa kiselim mlekom. Moram priznati da mi opis jela upočetku nije delovao primamljivo, ali je veoma ukusno, i bez razmisljanja bih ga opet jela.
Ljubazni Turci začudili su se zašto smo naručili samo jednu porciju, pa su nam kasnije doneli i dodatak na račun kuće.
Dobili smo i neki napitak, poput šerbeta, za osveženje, a kad smo krenuli, domaćin nas je zaustavljao da ostanemo i popijemo i čaj, naravno, opet poklon. Objasnismo mu da smo u velikoj žurbi, jedva nas je pustio da krenemo, dok nas ne usluži kako dolikuje.
Bursa je poznata po proizvodnji ušećerenog kestena. Nisam stigla da probam ovu poslasticu, ali spolja liči na naše slatko. Ima je i u varijanti sa prelivom od čokolade.

You Might Also Like

0 коментара

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Instagram