Prelepe kućice, uglavnom drvene, uvlače nas u ovu bajku prirode. Kakve li nas lepote čekaju prema vrhu?
Velika drvena kapija, pretpostavljam, bila je nekad deo zatvorenog kompleksa. Sada stoji za sebe, privlačeći pažnju planinara.
Nalazimo se na Rodna planinama, koja je deo Istočnih Karpata u severnoj Rumuniji, u blizini rumunsko-ukrajinske granice.  Planine Rodna, duge više od 50 km, čine jedan od najdužih neprekidanih planinskih venaca Rumunije i dva najviša vrha Rodne su Pietrosul Rodnei vrh, visok 2303 metara i vrh Ineu, na nadmorskoj visini od 2279 metara. Mi smo krenuli da osvojimo prvi.
Ceo venac planina Rodne pripada Nacionalnom Parku Rodna i Rezervatu biosfere, a moram da priznam da mi nije bilo svejedno kada sam videla da je jedna od životinja koja naseljava ova staništa i medved.
Put ka vrhu je u konstatnom usponu. Moramo da savladamo visinsku razliku od 1682m pre nego li stignemo do vrha. Ovo je do sada najveća visinska razlika koju prelazimo.
Okolo leže livade prekrivene borovnicama, te se lako možemo osvežiti na svakom koraku. Naravno, ima i dosta berača.
 Drvene kućice promaknu još ponegde.
Tu su i zaboravljene igračake, takodje.
Razdvojili smo se u dve grupe. Plašimo se da će kiša pokvariti naše planove, te hrlimo ka vrhu.
Pored je meterološka stanica, a oko nje pasu dva lepa konja. Još malo, i pred nama će se stvoriti malo ledničko jezero-Lala.


Oblaci se spuštaju i povlače, u zavisnosti od vetra. Hoće li nam dozvoliti da sa vrha sagledamo daljine?



Ne znam otkuda su krugovi na travi, ali bilo ih je zanimljivo uslikati.




I konačno, tu smo. Tu je i grupa Rumuna, par porodica sa decom. Veoma su prijatni i ljubazni. Odmorismo se malo, pa natrag.
 Posle uspona, zaslužili smo kratak predah kraj jezerceta.
 Pred kraj puta sa jedne nailazim na idilične pejzaže i prizore koje moram podeliti sa vama.