Bansko smo već jednom posetili, ali leti ( vidi ovde) . Sad je bilo ispod snežnog pokrivača i stvorilo prelepu zimsku idilu.

Smešteni smo u jedan od hotela u novom delu Banskog, nedaleko od žičare koja vodi ka stazama. Mnoštvo hotela, načičkanih jedan pored drugog, svi sagradjeni od prirodnih materjala, da se uklope u okolinu i u nacionalni park u kojem su sagradjeni ( Pirin-vidi ovde). Jedan je samo odskakao, obojen nekim drečećim bojama, verovatno je vlasnik povukao silne veze da ga kao takvog osposobi za rad. Bugari po načinu na koji funkcionišu nisu odmakli od nas, tako da se rupe u zakonu uvek nadju.



Krenuli smo u obilazak grada. Sneg se polako topio stvarajući bljuzgavicu. Noge su nam se kvasile, ali je ipak bilo uživanje otkrivati uličice Banskog. Bojim se da smo u tom otkrivanju, malo preterali! Zalutali smo! Posle par radnjica sa suvenirima i slatkišima, pokušasmo da nadjemo ulicu koja vodi ka starom gradu.
Inače, moram da vam napomenem da su radnje sa slatkišima prepune razlitih vrsta alve, i svih mogućih poslastica od ruža-slatka, bobona, lilihipa...tako da vam preporučujem da ih nipošto ne zaobidjete.
Tražeći tako staro jezgro grada, nabasasmo na mladića koji nam je delovao kao meštanin.
,,Dobar dan", kažemo mi, a on nama uzvraća pozdrav na bugarskom, i odmah zatim nastavlja priču na engleskom. Englez, došao da skija, i on se izgubio malo, kaže, nije mu jasno zašto ulice nisu numerisane, pa mu je veoma teško da se snadje. ,,Ali imam mapu, sad ću vam pomoći!" Nadjosmo otprilike naš položaj i krenusmo dalje.
Pošto se ni posle par uličica ne približismo odredištu, odlučili smo da opet zatražimo pomoć. Ridjkast, omanji tip, stajao je pred nama, okrenut dvorišnim vratima, i čitao sa umrlice. Nije ličio na Bugare, ali sigurno razume jezik, čim čita umrlice. ,,Dobar dan"-opet mi! Hallo, kaže on, i opet kreće na engleskom. Danac je, i veoma mu je interesantno to što je zalepljeno po vratima. Čemu to služi? Objasnih mu namenu, i priupitah imaju li tako šta u Danskoj? Ne, mi pomen i vreme sahrane objavljujemo u novinama, ali novine više niko ne čita, tako da mi se više svidja ovako, praktičnije je, šteta što toga nema kod nas, kaže Danac.
Konačno se izvukosmo iz sporednih uličica. Sad smo u samom centru.


Ispred nas drvo, okićeno martenicama-kićankama napravljenim od isprepletanog crvenog i belog konca.Crvena boja je za zdravlje i sreću, a bela za dug život. Na selu se martenicama ukrašavaju i stabla voćaka, a i stoka – ne bi li sledeća godina bila što plodnija. Prema narodnom vjerovanju, 1. marta je početak proleća, a tada se u prirodi bude i zle sile, a martenice imaju magičnu moć da štite od tih sila – bolesti i uroka.
Martenica se stavlja na levu stranu kaputa, haljine, blizu srca, i tu ostaje sve do prvog susreta s lastavicom ili rodom – vesnicima ponovnog buđenja prirode. Tada se skida i stavlja na rascvetalo ili ozelenjelo drvo.Prelep bugarski običaj!
Po kafićima videsmo par stranaca koji nose narukvice od crvenog i belog konca, izgleda da se i njima svideo taj  običaj.






U centru Banskog smešteno je staro jezgro, sa crkvom sa visokim zvonikom, na kojem smo ovog leta slikali rodino gnezdo. Nedaleko odavde, nalazi se par kuća koje potiču još iz osamnaestog veka. Danas su ovde uglavnom kafane, uredjene u nacionalnom duhu, koje nude mnoštvo nacionalnih bugarskih jela: ćufte, ćevape sa mnogo  čubra, mešanu skaru, škembe čorbu, dimljenu kobasicu-lukanku, sve ono što su i nama i njima preneli Turci, pa se vremenom malo modifikovalo i prilagodilo ukusu naroda, te postalo tradicionalno.












U tom stilu su i stare drvene kuće-ornamentalna arhitektura karakteristična za područje Balkana. Prekrivene debelim snežnim pokrivačem kućice deluju gotovo nestvarno, kao sa novogodišnjih razglednica. Istina, fali još samo deda Mraz. Mada, iz svakog dvorišta viri po neko staro čeljade-eto nam kompletirane razglednice!
U jednoj od takvih kućica smešten je i muzej ikona. Bansko je svetski poznato po ikonopisačkoj školi, koja je osnovana još u osamnaestom veku. Primetila sam da su po negovanju starih zanata i tradiciji ručnog rada, drvodeljstva, slikarstva, Bugari daleko ispred nas.
Ovde se otprilike završio naš obilazak tog dana.
Sutra nas je dočekala velika količina snega. Raskošne pahulje lenjo su se sustizale stvarajući idiličnu atmosferu iz bajki. A ja sam poželela da opet dodjem ovde i otkrijem još mnogo toga što Bansko nudi, možda čari skijanja ovog puta!