Opet smo na azijskoj strani Istanbula. Toliko toga ovde ima da se istraži.

Prva odrednica nam je palata Kucuksu Kasri, zapravo letnji paviljon koji je služio sultanima za rekreaciju i plovidbu Bosforom. Palata se nalazi između jednog od bosforskih mostova i Anadolijske tvrđave, koju ćemo kasnije obići.

Objekat ima impresivne ulazne kapije od kovanog gvožđa a napravljena je u stilu rokokoa, sa puno kitnjastih elemenata na fasadi.

Iako je petak, ovde je bilo zakazano venčanje, te nismo mogli da uđemo unutra. Zadovoljili smo se i kratkom šetnjom po vrtu, pa smo odlučili da odmorimo u obližnjem kafeu koji nosi isti naziv kao palata.

A kafe ima predivan pogled na Bosfor, i divan enterijer skrojen za uživanje. Jedan deo poda napravljen je od debelog stakla, pa je moguće posmatrati talase Bosfora kako vam svetlucaju ispod nogu.

S obzirom da su Turci izvrsni poslastičari, morali smo da probamo jedan od kolača uz nezaobilaznu kafu.

Sledeća staninica je Anadolijska tvrđava. Kompleks je najstarija očuvana turska građevina u Istanbulu. Sagrađena je po nalogu sultana Bajazita I (onog istog koji je učestvovao u Kosovskom boju) , kao deo njegovih priprema za opsadu vizantijskog Konstantinopolja. Pored tvrđave protiče Goksu potok, na kojem su načičkane brojne jahte i čamci, a ima i dosta ekskluzivnih restorana, za ljubitelje dobrih enterijera i lepo dekorisane hrane.

Sultan Murat IV je oko potoka napravio prelepe ružičnjake i vrtove Halcizade.U tim vrtovima je bilo hiljadu kuhinja i soba, elegantnih paviljona sa mnogo fontana, bazena i statua. Vodenica je pružala vodu za lokalno stanovništvo, a glavna zanimacija ljudi koji su ovde dolazili na izlet bila je veslanje u čamcima i ručak na travi, pored obale. Gotovo mogu da zamislim koliko je lepote bilo u tim prizorima, kada je delić nje sačuvan do današnjeg dana.

Tvrđava se danas rekonstruiše, pa nije moguće ući, zato smo produžili dalje.

Ali oko tvrđave ima puno lepih starih kuća koje su sada pretvorene u restorane. Baš u jednu od njih smo i mi svratili. Ne samo što ćete osetiti duh tih kuća, nego i istoriju uživanja u svakom piću koje je ispijeno ovde pored obala Bosfora. Čitava atmosfera vas tako uljuljka, ubaci u neko stanje opuštenosti, da bi ovde mogli ostati satima.

U neposrednoj blizini, nalazi se Otagtepe park, jedan od danas najpoznatijih parkova u Istanbulu po svom veličanstvenom pogledu na Bosfor i jedan od mostova. Put ka parku vodi istanbulskom ulicom koja kao da je kopija svih ovdašnjih ulica: prvo ide strmo naviše, pa se onda malo spušta, pa taman kada si se opustio, opet kreće vrtoglavo naviše. Ali od toliko lepih kuća sa obe strane ulice, nismo ni primetili kako nam znoj klizi niz telo dok grabimo prema vrhu, jer, istini za volju, ovakav uspon na trideset stepeni nije baš lako savladati.

-sčika sa neta-

Park radi od 9 do 19h. Mi smo zakasnili da uđemo, ali i sa tim neuspehom, ipak naš današnji izlet bio potpun.

Zlazak sunca sačekali smo u obližnjem kafeu sa pogledom na plavetnilo Bosfora. 

Sutra je novi dan, treba skupiti snage za nova istraživanja.

Pozdravlja vas 

Putoljub