Gaziti po ovom tlu znači prelaziti tabanima preko istorije duge više od 20 vekova. 

Galelebovi su kružili i zaranjali, kvaseći krila u morskoj peni i skupljajući komade hleba koje su im putnici bacali preko ograde. Pravo ispered njega, bezbrojne kupole i minareti izgledali su kao isklesani ispod skerletnog sunca i promenljivog šarenog neba. Gerhard se ježio. Nije bio naročito religiozan čovek, ali prizor pred njim, taj drevni grad koji je tonuo u more zajedno sa zalazećim suncem, izgledao je poput remek dela nenadmašnog umetnika poznatog kao Bog.-Ajše Kulin

Prešli smo u oblast Eminonu koja zahvata prostor nekadašnjeg Konstantinopolja. Nalazi se na mestu gde se Zlatni rog naslanja na južni ulaz u Bosforski tesnac. Na vrhu brda stoje vekovima Plava džamija, Palata Topkapi i Aja Sofija, među ostacima još starijeg Konstantinopolja. Zlatni rog je uzrok formiranja Konsatntinopolja baš na ovom mestu. Zapravo to je prirodna luka, koja je omogućavala lak prevoz robe ka kopnu, ali i zaštitu tog dela od stranih napada.

Ime Eminonu se zadržalo vekovima. Znači ,,ispred pravde". Ne samo da se zadržalo ime, nego i taj starinski duh, koji se nešto izmenio građenjem mosta prema Galata kuli, uvođenjem parobroda, pa železnice. Ovde je sagrađena i stanica do koje je vozio Orjent ekspres, naširoko poznat po knjizi Agate Kristi.

Prvo što smo uradili, pošto je bilo vreme ručku, je da kupimo čuvene sendviče sa ribom pored Zlatnog roga. Dobili smo po četvrtinu hleba u koji je bila ubačena obilna porcija skuše, zajedno sa salatom i lukom. Sendvič košta 20 lira (oko 2E). 

Lutajući gradom ušetali smo u Gulhane park (u prevodu kuća ruža). Ovaj park je nekada bio deo spoljašnjih vrtova Topkapi palate. Do 1912.godine ovo je bio carski park. Nije ni čudo, gotovo da sam mogla da zamislim kako su se članovi sultanove velike svite ovde šetali. U martu i aprilu park je ukrašen milionima cvetova lala, kao deo Istanbulskog festivala lala.

Onda smo se uputili da nađemo najšereniji deo ovog kraja. Hotel Kybele je ofarban u plavu boju, i zajeno sa stolicama u drečavo roze i zelenoj boji pruža onaj dah šarenila koji i očekujemo u Istanbulu.

Uz limunadu i tahini sladoled odmorili smo malo i skupili snagu za dalje obilaske.

Obreli smo se na trgu gde je postavljen Konstantinov stub. Napravljen za cara Konstantina, postavljen 328.godine n.e. u centru Konstantinovog foruma. Na vrhu stuba je stajala statua cara Konstantina sa kopljem i krunom i pretpostavlja se da je ličila na spomenik, jedno od čuda starog sveta-Kolos sa Rodosa.

Pronašli smo i zidove koje su podupirale delove čuvenog hipodroma. Naime, pošto nije napravljen na ravnom tlu, morao se sa jedne strane podići ograman zid koji bi nivelisao prostor za trke. U to vreme, napraviti potporni zid visok oko 50m zaista je ogromno dostignuće, a taj zid stoji još sada!

Hipodrom je bio centar društvenog života grada. Ovde su se održavale trke kočija. Četiri ekipe (po dve kočije u svakoj ekipi), koje je podržavala različita politička stranka takmičile su se međusobno, dovodeći do velikog obrta novca koje su ljudi davali prilikom klađenja.

Potom smo sišli do elegantne džamije Mehmed Paše Sokolovića. Džamiju je projektovao čuveni Mimar Sina, 1571, na vrhuncu svoje karijere. Džamija je bila zatvorena za posetioce, ali smo mogli neometeno da uđemo u unutrašnje dvorište.

Kao vrhunac obilaska, završili smo u tipičnom otomanskom restoranu pijući tursku kafu i uživajući u zasluženom odmoru.

Do sledeće priče,

pozdravlja vas Putoljub