Tako je mnogo stvari koje treba videti u ovom delu Istanbula, da je dve nedelje istraživanja malo. Sedamnaest vekova je nagomilano na ovom tlu, nije ni čudo što toliko toga može da se obiđe.

Ovoga puta odlučili smo se da prvo vidimo Rustem pašinu džamiju. Rustem paša bio je zet Sulejmana Veličanstvenog (oženjen njegovom ćerkom Mihrimah) i veliki vezir u XVI veku. Mimar Sinan je projektovao njegovu džamiju, nešto drugačiju od ostalih, naročito po karakterističnom eneterijeru ukrašenom Iznik pločicama iz Anadolije sa elegantnim cvetnim dezenima. Postoji oko 2300 pločica, raspoređenih u 80 različitih uzoraka.

Džamija je jako lepa,a usled nepostojanja gužve, čudesan mir u kombinaciji sa plavom bojom enterijera, uneo je u nas spokoj, pa smo ovde proveli narednih pola sata.

Da bi malo razumeli istoriju gradnje džamije, potrebno je da vas vratim u prošlost i podsetim malo na taj deo istorije, kojeg se zasigurno sećate , ako ste pratili čuvenu seriju Sulejman Veličanstveni.

Rustem paša (1500-1561), rođen u Bosni, bio je, dakle, zet i veliki vezir sultana Sulejmana Veličanstvenog (1520-1566). U istoriji ga pamte po tome što je kovao zaveru sa Sulejmanovom suprugom, čuvenom Rokselanom (Hurrem Sultan) da proglasi princa Mustafu, Sulejmanovog sina i prestolonaslednika,  za organizatora vojne zavere za detronizaciju sultana. Sulejman je Mustafi odrubio glavu, što je omogućilo Rokselaninom sinu princu Selimu, nesposobnom pijanici zainteresovanom samo za užitke harema, da nasledi presto.

Rokselana je umrla 1558. godine, ali se njen sin Selim  (1566.-1574.) popeo na presto nakon Sulejmanove smrti. Selimova vladavina smatra se krajem velikog perioda Osmanskog carstva i početkom njegovog dugog propadanja.

(Svaka od sultanovih supruga i konkubina želela je da njen sin nasledi presto, jer će tada ona, majka, postati Valide Sultan (kraljica majka), druga najmoćnija osoba u carstvu.)

Iako je paša bio među najbogatijim ljudima u Osmanskom carstvu,na vrhuncu njegove moći i slave, nije mogao da sagradi džamiju  koja bi parirala velikoj Sulejmaniji. Zato je odabrao mesto usred pijace, u podnožju brda krunisanog Sulejmanovom velikom džamijom- najvećom istanbulskom džamijom.

U turskoj istoriji ostao je zapamćen i kao junak čuvene priče o vaškama. Kada je Hurem sultanija namerila da uoženi Rustem pašu svojom ćerkom Mihrimah, neprijatelji su pašu oklevetali da ima gubu. Lekari tog doba dijagnostifikovali su gubu pomoću vašaka. Ako neko ima vaške, znači da nema gubu. Hurem je poslala dvorskog lekara da pogleda Rustem pašine haljine krišom. Ovaj je našao vašku koja je uz pobedonosne pokliče donešena u Istanbul, te je tako održan svadbeni pir.

Džamija se nalazi u blizini Eminonu luke, pa bi njen obilazak mogli da spojite sa obilaskom Velikog bazara i Egipatskog bazara, a takođe bi mogli da posetite i Sulejmaniju.

Sledeća znamenitost koju smo želeli da posetimo je Muzej Islamske umetnosti. Kažu de je jedan od najznačajnijih muzeja u Istanbulu. S obzirom da čitam dosta knjiga baš o ovom gradu, poseta muzeju pomogla mi je da razjasnim mnogo toga.

O muzeju vam pišem uskoro. 

Do tada, 

pozdravlja vas Putoljub