Volim da obilazim zamkove. To je verovatno onaj deo mene koji nije odrastao i koji voli da bude u kontaktu sa čudesnim, razigranim, šarenolikim svetovima detinjstva i izmaštanih stavari. Zato sa zadovoljstvom gledam crtane filmove i čitam bajke.
Iako zamkovi nisu bila udobna mesta za stanovanje, iako su u većini slučajeva za njihovo postojanje vezane i ne tako lepe priče o smrti ljudi koji su ih gradili pod teškim uslovima, ili zarobljenika koji su trunuli u njihovim tamnicama, ili o brutalnom svrgavanju vlasnika zamkova, ipak kad se nađem na tom mestu, osećam se uljuljkano. Čini mi se da čujem fanfare, da vidim svilu, brokat i zlato, da slušam srednjovekovne instrumente u pozadini i čekam da naiđu vladari.... I zato ih sa zadovoljstvom obilazim, gde god se nađem. I pišem o njima, i vraćam se tim pričama. Ovo su zamkovi koje bih izdvojila za vas.
1. Nojsvanštajn-novi labudji dvorac (Neuchwainstein)-Nemačka
Kralj je živeo u 19.veku, ali opčinjen srednjovekovnim dvorcima, želeo je da napravi sličan. Ustvari, nije kralj bio jedini. U to vreme mnogi su se bavili obnovom i rekonstrukcijom srednjovekovnih zamaka, često praveći značajne promene da bi ih učinili što bajkovitijim. Bio je to pokret u Nemačkoj pod nazivom romantizam dvoraca.
I tako kralj izabra jednu bajkovitu dolinu nedaleko od grada Fusena, u podnožju Alpa, okruženu sa dva planinska jezera gde su nekad bila tri zamka. I napravi nešto čemu će hiljade turista svake godine s azadovoljstvom hrliti. Najlepši među dvorcima, čak iskorišćen za jednu bajku.
više pročitajte -ovde
2. Hunedoara-Rumunija
Dvorac Hunedoara ili zamak Korvin ili Hunjadi-možete ga naći pod svim ovim imenima.
Nalazi se u Transilvaniji u centralno-zapadnoj oblasti Rumunije. Spada u jedno od sedam čuda Rumunije, a inače se ubraja u najveće dvorce Evrope.
Dvorac kao iz priča o zmajevima i vitezovima, čije se masivne zidine sa gotskim elementina dižu visoko iznad tla, nastao je na mestu nekadašnjeg rimskog utvrđenja. To prvo utvrđenje imalo je elipsoidni oblik, isa zidovima debljine oko 2m.
Janjoš Hunjadi, pokrenut trendom pretvaranja starih gradova u dvorce, kreće sa obnovom 1440 godine.
više pročitajte -ovde
3. Peleš-Rumunija
Preko bistre reke koja vijuga obroncima Južnih Karpata dolazite do uzvišenja na kome blista jedan od najlepših dvoraca Evrope. Priča o njemu je zapravo priča o prvoj rumunskoj kraljevskoj dinastiji. Kada su se Rumuni ujedinili u XIX veku,došli su do zaključka da nemaju mnogo potencijalnih vladara. Da bi ojačali međunarodni status Rumunije, uvezli su aristokratski par iz Nemačke, Karola Prvog i Elizabetu Hoencolern. Oni su sa sobom doneli i nemačku i francusku kulturu, pa i arhitekte. Jedan od arhitekti Vilhem Teodor dobio je zadatak da izgradi letnju rezidenciju kraljevskog para, dvorac Peleš. Kralj Karol je sam finansirao izgradnju dvorca i od Rumuna svojim novcem kupio zemljište za njega. Zdanje je okruženo umetničkim delima Rafaela Romanelija, uglavnom skulpturama u kamenu i mermeru. Ispred dvorca su reprodukcije skulptura koje je izgradio Bartolomeo Amaneti.
vidi ovde
4. Bran-Rumunija
Dvorac Bran nalazi se u podnožju Karpata u Rumuniji, na oko 30km od Brašova. Smešten je između rumunskih pokrajina Transilvanije i Vlaške.
Poznat je dvorac grofa Drakule, i ako nema mnogo dodirnih tačaka sa njim.
Dvorac opstaje još od trinaestog veka.Napravili su ga od drveta Tevtonski vitezovi davne 1212. godine, na ulazu u klanac kojim su trgovci prolazili vekovima i nazvali su ga Ditrihštajn. Ovo utvrđenje razorili su Mongoli. Saksonci na istom mestu dižu kamenu citadelu. Zamak je još mnogo puta građen i dograđivan.
vidi ovde
5.Oravski zamak- Slovačka
Nalazi se u Slovačkoj, na severu zemlje, pored istoimene reke-Orave. Privukao nam je pažnju sa puta svojom kulom koja se nalazi na vrhu stene.Pretpostavljam da vam se, kada vidite sliku, u mašti stvori kakva prelepa princeza koja čami u kuli zaključana, čekajući princa izbavitelja.
Ovaj deo Slovačke odlikuje bogata istorijska prošlost.
Zamak je podignut na posedu Orave, u XIII veku, a stena na kojoj je izgradjen zamak oduvek je bila naseljena. Kao i svi zamkovi ovog tipa, dogradjivan je, prepravljan i proširivan. Deo koji je bio od drveta vremenom je propao. Negde u XVI veku tadašnji upravnik Oravske oblasti započeo je obnovu i proširenje zamka. Podignute su nove kule i platforme za topove, petospratna palata i niz propratnih gradjevina za potrebe zamka.
vidi ovde
6. Dvorac Alkazar-Sevilja
Gradnja dvorca Alkazar, počela je u 5.veku i trajala je do 19. veka. Služio je kao rezidencija za kraljeve i kalife. Lavlja vrata jesu glavni ulaz u dvorac.
Kraljevska palata se nalazi preko puta katedrale.U palati su živele i vladale mnoge generacije kraljeva. Proširenja i preuređenja su rađena nebrojano puta tokom istorije duge 1100 godina. Gradnju su počeli mavarski sultani, a kasnije je nastavili španski kraljevi. Danas je ovo muzej, i u većinu prostorija moguće je ući. Postoji mogućnost obilaska noću, i pretpostavljam da je to svojevrsni doživljaj, naročito u raskošnim karaljevskim vrtovima.
Čovek lako može da se prevari i pomisli da su palatu podigi Mauri, jer neke sobe i dvorišta podsećaju na one iz Alhambre. Najveći deo je, šezdesetih godina XIV veka, sagradio kralj Pedro Okrutni od Kastilje, koji je, zajedno sa svojom ljubavnicom Marijom de Padilom, živeo i vladao iz Alkazara. Pedro se prihvatio rekonstrukcije cele palate, zaposlivši radnike iz Granade i koristeći materijal sa ranijih maurskih građevina iz Sevilje, Kordove i Valensije.
Palata kraljeva Sevilje ima najveću baštu iz kasnog srednjeg veka u Evropi. Mauri su vladali Seviljom od 711. do 1248. godine. Nakon što su je hrišćani vratili u svoj posed, njihov je uticaj, i njihovo zanatstvo stvorio ono što danas nazivamo mudežarskim stilom (izraz na arapskom znači ‘’dozvoljen je ostanak’’). Petar I je vladao u XIV veku. Bašta njegovog Alkazara (tvrđave) je bila uređena na maurskim ostacima. Imala je dvorišta karakteristična za istočne zemlje, koja su bila povezana arkadama i odvojena visokim zidovima. Najstariji delovi se nalaze u i oko palate. Mala dvorišta su ukrašena bazenima, fontanama i skrovitim mestima za sedenje. Baš kao i u Egiptu, pružaju zaklon od okrutnog sveta koji se nalazi napolju.
vidi ovde
7.Alhambra-Španija
Jedan je arapski princ usnio san o prelepom dvorcu usled vrele Andaluzije.Što je sanjao, to je i sproveo u delo.
Iz vrelog pustinjskog peska, blata i prašine budile su se kule, palate, kraljevske odaje, vrtovi i vodoskoci. Moj san je bio da svu tu lepotu vidim, doživim i opipam. I našla sam se ovde. Jedva sam čekala da se izgubim u prostranim odajama ove bajke.
Palata je smeštena je na brdu iznad Granade. Gradjena od crvene gline i kamena, od koga su sačinjene andaluzijske stene, dobila je naziv crvena-,,Al Hamra". Iza nje vidljivi su vrhovi Sijera Nevade, koji svojom belinom još vise ističu rumenilo Alhambre. Vode ovde nije bilo. Kopanjem tunela i kanala, obezbedjeno je snabdevanje poseda vodom. Ona je tekla svud, oko palate, kroz jezerca, kanale, čak i preko rukohvata stepeništa, da pokaže moć velikog Muhameda ibn Jusufa, njenog tvorca i vlasnika.
vidi ovde
8.Petrehof-Rusija
Petrov dvorac, ili Peterehof se nalazi na obali finskog zaliva. Sagrađen je kao letnja palata za razonodu Petra Velikog. Možda najlepše mesto u okviru dvorca su velike kaskadne fontane sa zlatnim skulpturama ispred dvorca.
9. Katarinina palata-Rusija
Najimpresivnija soba unutar palate je ćilibarska soba koja je potpuno optočena ćilibarom u raznovrsnim nijansama, od zelene do mlečne i rđe braon. Originalna soba je izgrađena 1701. godine za pruskog kralja Frederika I u gradu Koninsberg. Posle njegove smrti, kralj Fridrih je poklanja ruskom caru Petru I, koji je za nju bio zainteresovan. Originalna soba je danas izgubljena, jer ju je nemačka vojska demontirala prilikom povlačenja iz Rusije tokom Drugog svetskog rata. Do danas se ne zna gde je sakrivena, niti šta je bilo sa njom.
Naravno sem ove, i ostale sobe zavređuju pažnju, ali o tome u nekom od narednih tekstova.
Iako zamkovi nisu bila udobna mesta za stanovanje, iako su u većini slučajeva za njihovo postojanje vezane i ne tako lepe priče o smrti ljudi koji su ih gradili pod teškim uslovima, ili zarobljenika koji su trunuli u njihovim tamnicama, ili o brutalnom svrgavanju vlasnika zamkova, ipak kad se nađem na tom mestu, osećam se uljuljkano. Čini mi se da čujem fanfare, da vidim svilu, brokat i zlato, da slušam srednjovekovne instrumente u pozadini i čekam da naiđu vladari.... I zato ih sa zadovoljstvom obilazim, gde god se nađem. I pišem o njima, i vraćam se tim pričama. Ovo su zamkovi koje bih izdvojila za vas.
1. Nojsvanštajn-novi labudji dvorac (Neuchwainstein)-Nemačka
Kralj je živeo u 19.veku, ali opčinjen srednjovekovnim dvorcima, želeo je da napravi sličan. Ustvari, nije kralj bio jedini. U to vreme mnogi su se bavili obnovom i rekonstrukcijom srednjovekovnih zamaka, često praveći značajne promene da bi ih učinili što bajkovitijim. Bio je to pokret u Nemačkoj pod nazivom romantizam dvoraca.
I tako kralj izabra jednu bajkovitu dolinu nedaleko od grada Fusena, u podnožju Alpa, okruženu sa dva planinska jezera gde su nekad bila tri zamka. I napravi nešto čemu će hiljade turista svake godine s azadovoljstvom hrliti. Najlepši među dvorcima, čak iskorišćen za jednu bajku.
više pročitajte -ovde
Dvorac Hunedoara ili zamak Korvin ili Hunjadi-možete ga naći pod svim ovim imenima.
Nalazi se u Transilvaniji u centralno-zapadnoj oblasti Rumunije. Spada u jedno od sedam čuda Rumunije, a inače se ubraja u najveće dvorce Evrope.
Dvorac kao iz priča o zmajevima i vitezovima, čije se masivne zidine sa gotskim elementina dižu visoko iznad tla, nastao je na mestu nekadašnjeg rimskog utvrđenja. To prvo utvrđenje imalo je elipsoidni oblik, isa zidovima debljine oko 2m.
Janjoš Hunjadi, pokrenut trendom pretvaranja starih gradova u dvorce, kreće sa obnovom 1440 godine.
više pročitajte -ovde
Preko bistre reke koja vijuga obroncima Južnih Karpata dolazite do uzvišenja na kome blista jedan od najlepših dvoraca Evrope. Priča o njemu je zapravo priča o prvoj rumunskoj kraljevskoj dinastiji. Kada su se Rumuni ujedinili u XIX veku,došli su do zaključka da nemaju mnogo potencijalnih vladara. Da bi ojačali međunarodni status Rumunije, uvezli su aristokratski par iz Nemačke, Karola Prvog i Elizabetu Hoencolern. Oni su sa sobom doneli i nemačku i francusku kulturu, pa i arhitekte. Jedan od arhitekti Vilhem Teodor dobio je zadatak da izgradi letnju rezidenciju kraljevskog para, dvorac Peleš. Kralj Karol je sam finansirao izgradnju dvorca i od Rumuna svojim novcem kupio zemljište za njega. Zdanje je okruženo umetničkim delima Rafaela Romanelija, uglavnom skulpturama u kamenu i mermeru. Ispred dvorca su reprodukcije skulptura koje je izgradio Bartolomeo Amaneti.
vidi ovde
Dvorac Bran nalazi se u podnožju Karpata u Rumuniji, na oko 30km od Brašova. Smešten je između rumunskih pokrajina Transilvanije i Vlaške.
Poznat je dvorac grofa Drakule, i ako nema mnogo dodirnih tačaka sa njim.
Dvorac opstaje još od trinaestog veka.Napravili su ga od drveta Tevtonski vitezovi davne 1212. godine, na ulazu u klanac kojim su trgovci prolazili vekovima i nazvali su ga Ditrihštajn. Ovo utvrđenje razorili su Mongoli. Saksonci na istom mestu dižu kamenu citadelu. Zamak je još mnogo puta građen i dograđivan.
vidi ovde
Nalazi se u Slovačkoj, na severu zemlje, pored istoimene reke-Orave. Privukao nam je pažnju sa puta svojom kulom koja se nalazi na vrhu stene.Pretpostavljam da vam se, kada vidite sliku, u mašti stvori kakva prelepa princeza koja čami u kuli zaključana, čekajući princa izbavitelja.
Ovaj deo Slovačke odlikuje bogata istorijska prošlost.
Zamak je podignut na posedu Orave, u XIII veku, a stena na kojoj je izgradjen zamak oduvek je bila naseljena. Kao i svi zamkovi ovog tipa, dogradjivan je, prepravljan i proširivan. Deo koji je bio od drveta vremenom je propao. Negde u XVI veku tadašnji upravnik Oravske oblasti započeo je obnovu i proširenje zamka. Podignute su nove kule i platforme za topove, petospratna palata i niz propratnih gradjevina za potrebe zamka.
vidi ovde
6. Dvorac Alkazar-Sevilja
Gradnja dvorca Alkazar, počela je u 5.veku i trajala je do 19. veka. Služio je kao rezidencija za kraljeve i kalife. Lavlja vrata jesu glavni ulaz u dvorac.
Kraljevska palata se nalazi preko puta katedrale.U palati su živele i vladale mnoge generacije kraljeva. Proširenja i preuređenja su rađena nebrojano puta tokom istorije duge 1100 godina. Gradnju su počeli mavarski sultani, a kasnije je nastavili španski kraljevi. Danas je ovo muzej, i u većinu prostorija moguće je ući. Postoji mogućnost obilaska noću, i pretpostavljam da je to svojevrsni doživljaj, naročito u raskošnim karaljevskim vrtovima.
Čovek lako može da se prevari i pomisli da su palatu podigi Mauri, jer neke sobe i dvorišta podsećaju na one iz Alhambre. Najveći deo je, šezdesetih godina XIV veka, sagradio kralj Pedro Okrutni od Kastilje, koji je, zajedno sa svojom ljubavnicom Marijom de Padilom, živeo i vladao iz Alkazara. Pedro se prihvatio rekonstrukcije cele palate, zaposlivši radnike iz Granade i koristeći materijal sa ranijih maurskih građevina iz Sevilje, Kordove i Valensije.
Palata kraljeva Sevilje ima najveću baštu iz kasnog srednjeg veka u Evropi. Mauri su vladali Seviljom od 711. do 1248. godine. Nakon što su je hrišćani vratili u svoj posed, njihov je uticaj, i njihovo zanatstvo stvorio ono što danas nazivamo mudežarskim stilom (izraz na arapskom znači ‘’dozvoljen je ostanak’’). Petar I je vladao u XIV veku. Bašta njegovog Alkazara (tvrđave) je bila uređena na maurskim ostacima. Imala je dvorišta karakteristična za istočne zemlje, koja su bila povezana arkadama i odvojena visokim zidovima. Najstariji delovi se nalaze u i oko palate. Mala dvorišta su ukrašena bazenima, fontanama i skrovitim mestima za sedenje. Baš kao i u Egiptu, pružaju zaklon od okrutnog sveta koji se nalazi napolju.
vidi ovde
7.Alhambra-Španija
Jedan je arapski princ usnio san o prelepom dvorcu usled vrele Andaluzije.Što je sanjao, to je i sproveo u delo.
Iz vrelog pustinjskog peska, blata i prašine budile su se kule, palate, kraljevske odaje, vrtovi i vodoskoci. Moj san je bio da svu tu lepotu vidim, doživim i opipam. I našla sam se ovde. Jedva sam čekala da se izgubim u prostranim odajama ove bajke.
Palata je smeštena je na brdu iznad Granade. Gradjena od crvene gline i kamena, od koga su sačinjene andaluzijske stene, dobila je naziv crvena-,,Al Hamra". Iza nje vidljivi su vrhovi Sijera Nevade, koji svojom belinom još vise ističu rumenilo Alhambre. Vode ovde nije bilo. Kopanjem tunela i kanala, obezbedjeno je snabdevanje poseda vodom. Ona je tekla svud, oko palate, kroz jezerca, kanale, čak i preko rukohvata stepeništa, da pokaže moć velikog Muhameda ibn Jusufa, njenog tvorca i vlasnika.
vidi ovde
Petrov dvorac, ili Peterehof se nalazi na obali finskog zaliva. Sagrađen je kao letnja palata za razonodu Petra Velikog. Možda najlepše mesto u okviru dvorca su velike kaskadne fontane sa zlatnim skulpturama ispred dvorca.
Najimpresivnija soba unutar palate je ćilibarska soba koja je potpuno optočena ćilibarom u raznovrsnim nijansama, od zelene do mlečne i rđe braon. Originalna soba je izgrađena 1701. godine za pruskog kralja Frederika I u gradu Koninsberg. Posle njegove smrti, kralj Fridrih je poklanja ruskom caru Petru I, koji je za nju bio zainteresovan. Originalna soba je danas izgubljena, jer ju je nemačka vojska demontirala prilikom povlačenja iz Rusije tokom Drugog svetskog rata. Do danas se ne zna gde je sakrivena, niti šta je bilo sa njom.
Naravno sem ove, i ostale sobe zavređuju pažnju, ali o tome u nekom od narednih tekstova.
napomena: sve slike preuzete sa neta. Na svakom od pojedinačnih postova o dvorcima postovane su moje slike.
